Српски „делфини“ у финалу: Дај те Хрвате!

Шеста медаља за Србију! Светски и европски прваци на корак од једине медаље која им фали.

Цунами у Рију, Италијани у сливнику базена, Србији медаља и финале Олимпијских игара! И финале са Хрватима. Бежали су од нас до сада, али у финалу ће нам морати на мегдан.

То су ти доминатори које смо чекали. То је тај атомски ватерполо којим су српски Делфини претходних година владали светском и европском сценом. Ватерполо који нам је недостајао у групној фази Олимпијских Игара у Рију. Али када неко има такве супериорне квалитете, они морају кад-тад да испливају. И да некога прогутају. У четвртфтиналу је то била Шпанија, а вечерас је то била Италија која није знала шта ју је снашло – 10:8 за машинерију Дејана Савића!

Наплатили смо им за Лондон, наплатили смо и за Шангај. За све оне прљаве трикове, судијске крађе и несрећне завршнице. Вечерас им није било помоћи. Србија је играла савршено, све је зависило од нас. Није било тог трика или помоћи са стране који би Азуре одржали у игри са распопамљеним Делфинима.

Од првог минута је било јасно да је ово игра мачке и миша. Покушали су Италијани прљавом игром, али су наши били спремни на све. Покушале су и судије да погурају Азуре на поечтку па су наши момци у скоро сваком нападу добијали искључење у првој четвртини. Кампања је једно време правио шоу поред базена, жалио се, кукао, али је убрзо одустао. Видео је да не вреди… Да немају шансе.

Шест искључења у првих осам минута није пореметило наше момке. Бранили су се лагано и са два играча мање, а Андрија Мандић је отворио рафал ка голу Темпестија. Потом два гола Никића и Пијетловића са центарских позиција и Србија је запливала ка финалу. Шта год су Италијани покушали, лопта није могла да прође до гола. Српска одрбана и блок су били савршени. А када би нешто и прошло, Митровић би то лагано укротио.

Терор је настављен у другом кварталу игре. Распуцале су се хаубице Филиповић и Прлаиновић, после сјајне акције уписао се и Митровић за огромних 6:0. Тек у финишу првог полувремана су Италијани нашли пут до зачаране Митровићеве мреже. Али и 6:2 на полувремену је било недостижно…

Друго полувреме је било отаљавање посла. Никић нас је вратио на четири разлике, потом је други гол уписао и Филип бомбом са дистанце за 8:3 и славље је могло да почне. Јакшић и Мандић евроголом су нас дигли на 10:5, а Италијани смо пустили да у финишу смање разлику и забележе пристојан пораз. Са по два гола су најефикаснији били Прлаиновић, Филиповић и Никић. По једном су се у стреле уписали Мандић, Митровић, Јакшић и Пијетловић.

Медаља је обезбеђена. Сјајнија од оне коју смо освпојили пре четири године у Лондону. Али хоћемо ону најсјајнију. Припада нам. Она је у власништву Хрвата који нас чекају у финалу. После онога што су вечерас видели у режији наших момака, али и са свим скорашњим окршајима у подсвести, хрватски ватерполисти неће мирно спавати до суботе увече.

Чета Дејана Савића већ три године доминира светским ватерполом. Власници смо светске и европске круне. Недостаје нам врх Олимпа. Само та златна медаља са највеће спортске смотре. Још један корак нас дели од сна који је остао недосањан за неке сјајне претходне генерације. Ови момци су до сада показали да су нешто најбоље што је наш ватерполо дао. У суботу увече могу и да се потврде као најдоминантнија генерација у новијој историји светског ватерпола.

Финале је закзано за суботу увече и 22.50 часова. Спремите се.

Преузето са: http://www.mozzartsport.com/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: