Дајмо шансу новој влади: Одлазећи режим удара репом заударајући својом лешином, припомажу неодговорни појединци из нове власти

И прије него је мандатар, проф. др Здравко Кривокапић, изашао у јавност са предлогом кадровских рјешења за састав нове Владе Црне Горе, а нарочито након тога, кренула је оркестрирана критика са више страна, из различитх разлога.

Нарочито је занимљива улога тзв. НВО, самозване „савјести друштва“, „грађаниста“ који су имали „паметнија посла“ него да се баве „доприносом“ Славољуба Стијеповића (познатијег као „Миго Сен-Жермен) црногорској просвјети, Александра Богдановића („краљ Илир“) култури, Предрага Бошковића – „свему и свачему“, Кенана (Селминог оца) Храповића – здравству…

Кољено на врату Џорџа Флојда, са разлогом, их је „гушило“. Не и брутална полицијска репресија над грађанима Будве, свештенством СПЦ, православним вјерницима. Остали су нијеми и на покушај режима да гетоизира читав један народ. Лисице на рукама владика нису их „жуљале“, нити монтирани „државн удари“ и вишегодишње затворске казне – невиним људима.

А сада сви они, тако „модерни“ и „забринути“, траже „длаку у јајету“ појединим кандидатима, не презајући да дижу „халабуку“ истржући ријечи из контекста, бавећи се ситним подметањем. А не схватају, нити то желе, да њихов отужни вапај не налази на одговор какав би жељели, те да у њихову добронамјерност и жељу да помогну процесу оздрављења Црне Горе – не вјерује нико.

Замолили смо Радинка Крулановића, отпуштеног професора никшићке Гимназије и пјесника, који је са својим колегама одбранио част просвјетних радника бранећи правду и српски језик, да за ИН4С прокоментарише актуелни друштвено-политички тренутак.

„Не тако давне, 1989. или 1990. г. дошла је у Никшић елита београдских интелектуалаца и одржала трибину – Право на побуну. Од тог дана сам и постао побуњеник с разлогом против свих ових тридесетак година недемократизма, тоталитаризма, непотизма, партијског запошљавања, политичких послушника, дизача руку, климоглаваца, унапријед осуђених, недодирљивих, готових рјешења, жигосаних, медијских спинова, прогона, татиних и мамних синова и принцеза, „Потемникових села“, прокрустових дјеловања, криминологизованог и корумпираног друштва, обезвређености свих вриједности…

Одлазећи режим увелико и данас доприоноси нестабилности ударајући репом и заударајући својом лешином. Удара на достигнућа 30. августа. Не удара само он, ударају и појединци из нове власти који очито не могу да виде да се десила нова Црна Гора.

Црна Гора која ће кренути новим путем, путем права и правда за све. Стога свима добро могу доћи ријечи Патријарха Павла „Нека нам ријечи буду благе, а аргументи јаки“. С таквим програмом створићемо релаксирану атмосферу, толерантну и демократску Црну Гору широку и лијепу за све. Ново вријеме вапи за правом на шансу. Еманципована, некомпромитована, цивилизована, стручна, научна и домаћинска Црна Гора има право на то.

Истина тај почетак није лак, има на почетку и неискуственог дјеловања, али то је и природно. Имамо право да се надамо да са једном новом методологијом владања друштво ће постати боље, а појединци опрезнији у изјавама, јер убија јака ријеч, зар не. Са таквим приступом коначно имамо шансу да изађемо из племенског шињела и постанемо друштво одговорних.

Стога дајмо право на шансу новој демократији, новом таласу, повратимо изгубљену наду да здраво друштво почива на одговорним поједницима и здравим институцијма. Да је сваки човјек одговоран за стање у друштву још давно је посвједочио Аристотел дефиницијом човјека као zoon politikon. Ако то не желимо приуштити себи, дужни смо приуштити својој дјеци. Она немају алтернативу.“, закључује Крулановић.

Прочитајте још:

После „партнерства“ и лажног пријављивања страница Фејсбуку, ЦДТ би и на државне јасле: Предлажу оснивање Фонда за борбу против дезинформација

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: