Дакић: Стопа самоубистава у Црној Гори већа од европског просјека

Као и глобално, и у Црној Гори, најчешћи ментални поремећаји су анксиозност и депресивност, који се и најлакше лијече ако се неко на вријеме обрати љекару. Забрињава што је веома висока стопа самоубистава, чак два пута је већа од европског просјека, саопштила је Радију Црне Горе у сусрет Свјетском дану менталног здравља, психијатрица у Клиничком центру др Теа Дакић.

Да би сачували своје ментално здравље, веома је важно да свакодневно издвојимо вријеме за себе, и бавимо се активностима које нам пријају, али да будемо и физички активни.

„Морамо обратити пажњу и на друге, на своје ближње. Да их упитамо како су, али искрено и заинтересовано, да им помогнемо кад сами не могу“, указала је др Дакић.

Како препознати анксиозност, депресију…

Како је појаснила, ако је неко сваког или скоро сваког дана претјерано забринут, ако не може да контролише своју забринутост, не може да се опусти, ако стално стрепи да ће да се деси нешто лоше, ако му то квари пажњу и концентрацију, ако осјећа да је на ивици живаца, онда се вјероватно ради о неком од поремећа из опуса анксиозности.

„Говоримо о депресивности уколико неко увиђа да је скоро сваки дан у стању које значи мањак воље, мањак енергије, мањак мотивације и интересовања. Ако се повлачи из неких активности у којем је раније био активан, ако има поремећај сна, апетита, опет поремећај пажње и концентрације, ако му се не дружи или чак ако му се и не живи више или макар не живи на такав начин, онда вјероватно говоримо о неком од поремећаја из домена депресивности. То су најчешћи поремећаје који се, уколико се на вријеме неко обрати, заиста најлакше и лијече“, истакла је Дакић.

Своје ментално здравље најбоље можемо заштитити тако што ћемо о њему прије свега размишљати.

„Да се бавимо о активностима које нам пријају, хоће ли то да буде шетње у природи, читање књиге, одлазак у позориште, у биоскоп, одлазак на концерт, на рејв, џускање цијелу ноћ, кафа с пријатељима, разговор са породицом, излет, дружење са псима. Било шта што свакоме од нас прија, може значајно да нам допринесе смањењу нивоа стреса које свакодневно доживљамо и да негдје стисне паузу на то константно стресогено проживљавање“, појаснила је Дакић.

Бринимо о себи али и једни о другима

Свака та пауза је један мали корак ближе ка добром менталном здрављу.

„Морамо водити рачуне и о свом физичком здрављу, бавити се физичким активностима, клонити се алкохола, дрога, никотина. Са друге стране, било би важно и да знамо како да препознамо када смо у кризи, када су то неки проблеми у домену менталног здравља које можемо да рјешимо сами или у сарадњи са породицом и пријатељима, а када је ипак негдје граница пређена, када нам је потребна стручна помоћ“, упозорава Дакић.

Јако је важно да бринемо не само о себи, већ и једни од другима, поручује, да обратимо пажњу на своје ближње, да видимо како им је, како функционишу, да их упитамо, али заиста искрено и заинтересовано за то како су, да им помогнемо кад сами не могу и да и ако може сам, можда и не мора сам.

„Јако је важно да будемо ту једни за други“, поручила је Дакић.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: