ИН4С

ИН4С портал

Дакле, Ви сте тај Урош Предић

Фото: ДАН

Изложба „Дакле, Ви сте тај Урош Предић“ прексиноћ је отворена у Галерији „Јосип Бепо Бековић“ у Херцег Новом. Уз портрете и цртеже по којима је иконописана некадашнја Нјегошева капела на Ловћену, изложени су и аутопортрети.

Изложбу која је израсла као плод сараднје Градског музеја „Мирко Комненовић“ и галерије „Јосип Бепо Бенковић“ са Народним музејем Зренјанин, а уз подршку општинског Секретаријата за културу и образованје, отворио Стеван Катић, предсједник Општине. Он је оцијенио да је привилегија и част што публика у Херцег Новом има прилику да погледа дјела изузетне вриједности на којима је забилјежена и сачувана историја једног народа, пише ДАН.

– Ова занимлјива поставка нас води кроз живот и карактер сликара за којег важи да није био само чувени умјетник, већ и велики човјеколјубац. Желим да захвалим Народном музеју Зренјанина, у нади да је ова изложба само једна у низу сараднји са Херцег Новим и нашим установама културе. Зренјанински Народни музеј видимо као своје партнере, са којима ћемо наставити да ширимо сараднју цијенећи чинјеницу да ова институција чува богате збирке и једну од највриједнијих умјетничких колекција у Војводини, те да је посвећена популаризацији музејских садржаја. Желим вам да уживате у изложби дјела Уроша Предића, која, супротно утиску и предвиђанју нјиховог скромног аутора, већ деценијама „гледаоце заносе и одушевлјавају, оставлјајући у нјеговој души трајни печат – казао је Катић, отварајући изложбу.

Скривени залив

Ауторка изложбе, виша кустоскинја у Народном музеју Зренјанина, историчарка умјетности Оливера Скоко са задоволјством је истакла Предићеве контакте са Црном Гором коју је посјетио и прије него што се прихватио сликанја за Нјегошеву капелу на Ловћену.

Наиме, 1899. године на позив књаза Николе долази овдје ради договора у вези са живописањем никшићке цркве Св. Василија Острошког. Међутим, рок од само осам мјесеци који му је дат, „да прекрије зидове цркве историјским фрескама“ Предић је сматрао неизводљивим. Но, тад је бар видио Црну Гору и њено приморје, како је написао у „Аутобиографији“. Одатле се, као што му је то био обичај, јавлја мајци, овог пута из Котора, а на путу за Цетинје, 28. јуна 1899. године: „Пре једног сата стигох у овај скривени залив, који је са свих страна опколјен високим брдима. Утисак је такав да га не може ништа збрисати из памети онога који га је видио. Једва чекам да вам то могу усмено испричати…“, испричала је Скоко.

Ова поставка дјела је премијерно приказана 2017. године у Народном музеју Зренјанин поводом 160 година од рођенја великог сликара, а потом је успјешно гостовала у Београду, Кралјеву и Кикинди. До сада је ову изложбу видјело преко 60.000 посјетилаца, а до средине августа имаће прилику да је, у мало измјенјеној варијанти, погледају грађани и гости Херцег Новог, забилјежила је Гордана Крунић, в.д. директорица Градске галерије и музеја чији је поздрав пренијела водитељка Бранка Денда.

Веома је тешко издвојити неку од нјегових слика и не желећи да уманјим значај ниједне одлучила сам да, поред слика гдје је нјеговао националне мотиве и историјску тематику, споменем дјело „Сироче на мајчином гробу“ која се налази у Народном музеју у Београду. Изузетно везан за породицу, а посебно за мајку, након нјене смрти Урош је написао др Милану Савићу: „Послије смрти материне, остао сам без компаса, без главе, без наде, без појма о цилју живота и начину како се може далје живјети без матере“. Надам се да смо вечерашнјом изложбом отворили Компас и показали прави пут којим умјетност у Херцег Новом треба да иде – поручила је у писму директорка Крунић.
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy