ИН4С

ИН4С портал

Далеко је Канада, још даље 2060: Црна Гора оних који су одлучили да оду

илустрација: jewishjournal.com

Пише: Дарко Прелевић

Зове ме кум из Канаде док су школе још радиле. Нисам стигао ни ријеч да заустим, већ је уграбио, поприлично узрујан, у једном даху да исприча епизоду његове кћерке са професорицом енглеског језика.

Дотична је захтијевала од ђака да одаберу било коју знамениту женску особу, чију биографију сматрају довољно инспиративном, да би о њој написали неколико страница.

Избор моје кумице је, сасвим природно, била Марија Кири. Сјутрадан кад је саопштила о коме је написала есеј, професорица је у чуду питала: „Мислиш ваљда Мараја Кери?

Канада важи за државу са највећим постотком високообразованог становништва, па је била природан мамац и за моје пријатеље.

Док смо се за студије “брусили” на најтежем и најљепшем математичком смјеру у гимназији, претпостављам да је мало ко од нас имао баш тако дугорочне планове, који су досезали до одласка у иностранство.

Свакако и да се није десило што се десило, неки би сигурно отишли. Једноставно, предобри су били у својим струкама и са таквим знањем им је тијесно постајало код куће. Ипак су деведесете године са свим својим „садржајем“ дебело утицале и поприлично убрзале њихове одлуке о одласку.

Одавно је већ та пробрана дружина на сјеверноамеричком континенту и сви су они успјешни на свој начин.

Један од њих је постао ауторитет кад је алгебра у питању. Успјешно је решавао проблеме из математичке теорије и праксе, а тренутно је са стабилном академском каријером, објављује научне радове.

Други је конструисао стајни трап једног путничког авиона, а његово име на берзи рада има такву тежину да је добијао такве понуде из Нагоје, Тел Авива, Сијетла, које, што би Дон Вито рекао, није могао да одбије.

Трећи одувијек био мултиталентован, могао поред електронике и озбиљно музиком да се бави, само да је хтио. Успио у Канади да направи и аматерски филм за који није успио да нађе дистрибутера. Штета, јер би можда помрачио славу Дејвида Кроненберга или Нормана Џуисона. Како год, вриједило је покушати. Пошто је у међувремену престао да се активно бави музиком и филмом, дипломирао и алтенативну медицину.

Галерија ликова би била непотпуна без још једног, који није имао неке особите амбиције. Поред рутинског посла, повремено додатно ради за лагоднији живот, да би могао да задовољи своју страст према путовањима, винима и лаким дрогама.

Канада је беспрекорна по питању уређености система, па су по упоредним показатељима као што су животни стандард, безбједност, екологија и друге важне ствари, Торонто, Ванкувер, Монтреал и Отава скоро увијек у првих двадесетак градова свијета.

Са те „техничке“ стране гледано, све је готово савршено, осим што се повремено као инцидент појаве професорице, као претходно поменута.

Најбоље огледало њиховог спокојног и безбрижног живота је била својевремено и чувена ударна информација на државној телевизији да је освануо црн дан за Канаду јер је Вејн Грецки, њихов најбољи хокејаш свих времена прешао из Торонта у, ако се добро сјећам, Лос Анђелес.

Колико је реално да ми дочекамо да ударна вијест на националним каналима буде да је освануо црн дан за Подгорицу јер је најбољи фудбалер Будућности прешао у Бајерн из Минхена и да нам то буде највећа брига?

За утјеху нам је званично саопштена радосна вијест да уз постојеће економске, демографске и друге трендове, Црна Гора би 2060. године могла да достигне ниво дохотка ЕУ.

Увјерен сам да је чак и оваква прогноза за 2060. олако дата и неутемељено оптимистична.

Уз постојеће околности, јаз временом може само да буде већи, јер да будемо сликовити, како да ФК Будућност уз свој буџет, инфраструктуру, изворе финансирања и константан одлазак играча може да дође до полуфинала Лиге шампиона. Нелогично, зар не?

Не знам колики је просјечни животни вијек у Црној Гори, али не бих уложио на кладионици ни 50 центи да ја жив дочекам ту 2060. годину. Истина баба ми је достигла „коту“ 99, али основано сумњам да сам ја та „трага“.

Али ајде да не будемо на крај срца, можемо на обећани рај гледати и на другачији начин, што су 40 година спрам вјечности.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “Далеко је Канада, још даље 2060: Црна Гора оних који су одлучили да оду

  1. Svi koji odu, a prate srpske i crnogorske portale i vijesti na njima su u dubini duse nesretni bez obzira na zaradjeni novac i stalno istrazuju sto ne valja ovdje kod nas i nekako im milo sto je toga vise, valjda je njima tako odlazak laksi.. Djeca su druga prica, ocas se naviknu, ali imaju pravo, stavili su licni standard iznad patriotizma, rodbine, starih prijatelja, prirodnog okruzenja…. nije sve u parama!!!

    14
    1
    1. @ Narod siroke ruke
      Netacno. Sve vidimo bolje i ljepse iz daljine.
      I, patimo, plasimo se za Vas koji ste
      nasa domovina. Nostalgija je jedina bolest
      kojoj nema lijeka.
      Kad odes vise ne pripadas nigdje.
      Repa bez korena.
      A i te pare su krvavo zaradjene.
      Radi se od jutra do mraka.
      A onda slusas po svu noc vijesti iz domovine
      (najcesce iz vise domovina, a svud mrkli mrak).

      Da ne zaboravim, dolaskom na tudje tlo
      gubis socijalni status. Niko od nas, bez
      obzira na „uspjesne karijere“ nije
      postigao da pripada drustvenom
      sloju iz koga je potekao.
      Medjutim prava tragedija je
      sto nam se domovina prazni:
      odlazimo i sve manje radjamo.
      Meni je bilo najteze vaspitavanje mojih
      sinova u tudjoj kulturi koju
      ne poznajem i ne priznajem.
      Vec dugo mislim da je nasa migracija
      dio tog nekog „projekta“ da nas nestane.

      A, onda kad dodjemo cujemo ovo…

      2
      1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy