ДАМАР: ПЕС би имао 22,8 одсто подршке грађана, ДПС 21, 1, НСД 7,7, Демократе 7, ДНП 6%

Да самостално изађу на наредне парламентарне изборе Покрет Европа сад (ПЕС) би имао највећу подршку грађана (22,8 одсто), Демократску партију социјалиста (ДПС) би гласало 21,1 одсто грађана, а Нову српску демократију (НСД) 7,7 одсто.

То показују подаци истраживања Института „Дамар“ које је спроведено од 16. до 23. маја.

Демократска Црна Гора имала би седам одсто гласова, Бошњачка странка (БС) 6,7 одсто, а Демократску народну партију (ДНП) заокружило би шест одсто испитаних.

Грађански покрет УРА би имао подршку од 3,9 одсто, Социјалистична народна партија 3,7, Социјалдемократска партија (СДП) 3,2 одсто, а Социјалдемократе (СД) 2,6.

Албанску алтерантиву би гласало 2,3 одсто, Покрет Преокрет 1,8, Демократску унију Албанаца 1,7, Покрет за Промјене 1,5, а ФОРЦУ 1,2 одсто грађана.

Партију које су, према истраживању, имале мање од један одсто подршке су Демохришћанска странка (0,8), Црногорски европски покрет (0,8), Хрватска грађанска иницијатива (0,8), Уједињена Црна Гора (0,7), Права Црна Гора (0,4), Правда за све (0,3), Демократски савез у Црној Гори (0,3), Либерална партија (0,3) и Слободна Црна Гора (0,1).

Сигурно би гласало 44,8 одсто, вјероватно 27, 9…

Резултати истраживања показују и да би на наредним парламентарним изборима сигурно гласало 44,8 одсто грађана, вјероватно би гласало 27,9 одсто, 13,5 одсто је неодлучно, а бирачко мјесто сигурно не би посјетило 13,8 одсто грађана.

Како је саопштено из „Дамара“ на питање који фактор највише утиче на одлуку за коју ће партију гласати, 23,3 одсто грађана је одговорило да је то економски програм странке, док су за 20,8 одсто грађана пресудни ставови партије о социјалним питањима, као што су здравствена заштита и образовање.

Када гласају за одређену политичку партију, на грађане веома утиче њен став према економским темама (41,3 одсто), према реформи правосуђа и борби против корупције (38.9 одсто), националном питању- језику, вјери, идентитету (37,4 одсто), правима мањина и друштвеној правди (33, 4 одсто) и према међународним питањима и спољним пословима (29,3 одсто).

Милатовић најпопуларнији политичар, слиједе Спајић, Ђукановић, Бечић, Абазовић, Кнежевић…

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић најбоље је оцијењени политичар у Црној Гори, показују подаци истраживања Института ДАМАР.

Према тим подацима, Милатовић има најбољу просјечну оцјену – 3,26.

Након Милатовића слиједи предсједник Владе Црне Горе и лидер Покрета Европа сад (ПЕС Милојко Спајић са просјечном оцјеном 3,09, а након њега бивши предсједник и премијер Црне Горе и некадашњи предсједник Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић са просјечном оцјеном 2,77.

На четвртом мјесту је бивши предсједник Скупштине и лидер Демократске Црне Горе Алекса Бечић са просјечном оцјеном 2,73, а пети је бивши премијер и предсједник Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић – просјечна оцјена 2,67.

Предсједник Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић је на шестом мјесту са поросјечном оцјеном 2,59, а након њега предсједник ДПС Данијел Живковић – просјечна оцјена 2,53.

Осми је предсједник Скупштине Црне Горе и лидер Нове српске демократије (НСД) Андрија Мандић који има просјечну оцјену 2,5, на деветом мјесту је један од оснивача покрета Преокрет Срђан Перић са просјечном оцјеном 2,46, а десети је бивши министар правде Владимир Лепосавић – просјечна оцјена 2,39.

Потом слиједе предсједник Бошњачке странке (БС) Ервин Ибрахимовић са просјечном оцјеном 2,33, лидер Слободне Црне Горе Владислав Дајковић (просјечна оцјена 2,31), предсједник Социјалдемократске партије (СДП) Иван Вујовић (2,3), предсједник Покрета за промјене (ПзП) Небојша Медојевић (2,29), , лидер Социјалдемократа (СД) Дамир Шеховић (2,28), министар пољопривреде, шумарства и водопривреде и предсједник Социјалистичке народне партије (СНП) Владимир Јоковић (2,28), предсједник Праве Црне Горе Марко Милачић (2,24), лидер Црногорске европске партије (ЦЕП) Новак Аџић (2,19) и потпредсједник Владе и министар економског развоја и лидер Албанске алтернативе (АА) ник Ђељошај (2,14).

Истраживање је спроведемо од 16. до 23. маја.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: