Дамјановић: Нема парламентарних избора ове године, на јесен попис становништва у Црној Гори

Коментаришући политичку кризу у Црној Гори, министар финансија Црне Горе у техничком мандату Александар Дамјановић рекао је у интервјуу за Глас Америке да не очекује да ће ове године бити одржани ванредни парламентарни избори, на којима инсистира дио политичких партија и јавности, те САД и ЕУ. Очекује међутим да се настави разговор парламентарне већине о влади, без обзира на исход предсједничких избора 19. марта. 

„Ја ванредне парламентарне изборе не видим током 2023. из два разлога. Прво, имамо редовне предсједничке изборе који се одржавају 19. марта, ако сам ја то добро сабрао 2. априла би био други круг, када би Црна Гора могла да добије новог предсједника. Чини ми се да Предсједнику Ђукановићу мандат истиче 30. маја, да након тога ступа на дужност нови пресједник, да је једини начин да се дође до ванредних избора скраћење мандата парламентарне већине у Скупштини, а ја то не видим. И то је питање за партије парламентарне већине. Из моје комуникације са њима, мислим да се ту размишља прије свега да се евентуално дође до реконструкције.

Она ће свакако зависити од исхода предсједничких избора и, чак и када би се ушло у причу о скраћењу мандата парламента, у мају, јуну, онда би смо ушли у зону да те неке евентуалне ванредне изборе имамо тек на јесен, у октобру, новембру, а ја ћу само подсјетити да је тада законом дефинисано споровођење пописа становништва у Црној Гори као редовног посла и који се не смије преклопити, сходно смјерницама ЕУ, са изборним циклусом.

Према томе, ако би неко хтио да иде на ванредне изборе на јесен онда би тај неко морао да каже да је против пописа, јер ће онда попис да се елиминише и питање је када ће га бити, а то је Црној Гори неопходна статистичка подлога и основа да би развијала своје политике које фактички не можемо да развијамо јер немамо показатеље. Ко нам је у Црној Гори, колико људи живи, колико је вани, просто без пописа смо у немогућности да имамо стратешке политике. То је друга чињеница која указује на то да – а опет кажем зависиће доста од предсједничких избора – ти избори могу бити и 2024. године када им је вријеме. Према томе ја, упркос жељи неких ванпарламентарних субјеката уз свакодневно запомагање да дође до ванредних избора, изборе не видим на хоризонту а то је право питање за партије парламентарне већине које могу једино да изазову изборе уколико себи скрате мандат.

О мандатару Лекићу, али и, како се наводи, пропалим преговорима о формирању те владе, Дамјановић наводи да постоје двије чињенице које се могу десити.

„Тај истек 90 дана пада негдје 22. 23. марта, ако се рачуна од момента када је у парламенту Лекић добио мандат од предсједнице парламента. И то ће интересантно пасти између два круга предсједничких избора. Друга ствар наравно је да господин Лекић има мандат да предложи владу до тада, он може и да врати мандат ономе који му га је дао и да се предложи неки други мандатар. Дакле постоји сијасет ту ситуација. И не заборавите још једну чињеницу да ако Црна Гора добије Уставни суд, једног, двоје, троје или четворо судија који ће на крају дати кворум и могућност за рад и одлучивање, да ће тај Уставни суд имати приоритет да одлучи макар о три ствари. И то се очекује од Уставног суда током марта мјесеца, свакако прије предсједничких избора. Једна ствар је да се откочи изборни процес у Подгорици и Пљевљима, транзиција власти, да се одлучи о изборним жалбама. Друга ствар је да се одлучи о закону о предсједнику, који ће такође имати ефекат ако се донесе одлука да је он био незаконит у смислу нове процедуре именовања мандатара и тако даље. И трећа ствар је да ли је Мило Ђукановић као предсједник повриједио Устав…Понављам, чињеница да господин Лекић има 90 дана и да он свој мандат може да врати, и да се мандат да неком другом, указује да постоји сијасет опција. Једина опција да се иде на ванредне изборе у овом тренутку је скраћење мандата скупштини и то зависи од парламентарне већине. Ја с позиције члана владе, гледајући односе у парламенту, не видим ту могућност у овом тренутку. То треба да буде разлог да се иде ка стабилности, да парламентарна већина – без обзира на исход предсједничких избора – договори око владе, и реконструкције евентуалне, или мандатара…

О Закону о предсједнику и спорним измјенама које су осудиле и САД и ЕУ, Дамјановић наводи да се о том закону ће нада се брзо одлучити Уставни суд.

„Ако он буде уставан онда нема нико да се љути, ако буде неуставан онда се враћамо на стара решења гдје предсједник државе мора да да мандат онима који донесу највише потписа… Нећу бранити закон јер влада нема везе са законом који је донио парламент али ћу само подсјетити да је до доношења закона дошло након чињенице да актуелни предсједник државе није спровео консултације о мандатару и није дао мандат групацији која је подњела највећи број потписа. Дакле, да би се отклонио тај застој и то почетно кршење устава гласан је закон“, наглашава.

„Предсједник државе је закочио процедуру тиме што није дао мандат ономе који је донео највећи број потписа, нити је обавио консултације, то је било кршење Устава. Парламент је тада, да би откочио процедуру, донио закон који је сада пред Уставним судом или ће бити. Каква год одлука да буде, на крају се враћамо или на једну или на другу процедуру које потпуно јасно дефинишу давање мандата, одузимање мандата, односно трајање мандата мандатару да сачини владу. Према томе, независно од одлуке Уставног суда о измјенама Закона о предсједнику, ја очекујем да се настави разговор парламентарне већине, какав год да буде исход предсједничких избора, око владе и да парламентарна већина из августа 2020. покаже да има жељу и вољу и способност и одговорност да до краја спроведе транзицију власти након 30 година власти ДПС-а и да се до хоризонта наредних избора припреме основе да се развласти, у системском смислу, све оно што су тековине 30 година једне власти. То је јединствен случај у Европи и наши амерички пријатељи са којима сам разговарао и наши европски пријатељи добро знају да је после 30 година једне власти у августу 2020. дошло до својеврсног земљотреса и тектонских промјена на политичкој мапи Црне Горе и да све што се догађа у последње три године јесу мала подрхтавања, смиривања тла након тог земљотреса. И када се то смири нека се, условно речено, дође до нове политичке утакмице и нека Црна Гора добије оно што желе грађани Црне Горе да воде ову државу путем напретка, додао је Дамјановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: