Дамјановић: Ребаланс услов за нормално функционисање до краја године

Одбор за економију, финансије и буџет данас разматра предлог другог овогодишњег ребалнса буџета са предлогом одлуке о задуживању.

Министар финансија Александар Дамјановић у уводном излагању казао је да ребаланс буџета представља верификацију затеченог стања.

Он је истакао да се њиме стварају услови за редовно и нормално функционисање система до краја текуће године, те да очекује једногласну подршку у парламенту.

„Дошло је до повећања расхода буџета изазваним примјеном закона који су усвајани и током текуће године. Ова Влада није парламенту упутила ниједан закон који би остварио обавезе на расходној страни, као ни акте на приходној страни кроз додатне обавезе у смислу повећања пореза. Сви они акти који су упућени у парламенту су се тицали уступљених прихода буџета у смислу смањења акциза и ПДВ-а, а што је у функцију јачању стандарда грађана у Црној Гори“, рекао је Дамјановић.

Он је навео да се додатни приходи, остварени кроз сузбијање шверца цигарета и „сиве“ економије, „поједени“ са падом прихода на позицији акциза које су смањење на гориво и пореза, доприноса на зарада и измјенама и допуна Закона о финансирању локалних самоуправа чиме је буџету ускраћено 50 милиона еура.

Посланик Демократског фронта Дејан Ђуровић казао је да је у овогодишњем буџету планирано 54 милиона еура на приходној страни за који нису створени законски условии и упитао је Дамјановића да ли је у току његовог мандата убрзати доношења ових закона.

„Не, није било теоретске шансе да се за ових 20 недјеља припреме и предложе парламенту и остваре ефекти“, рекао је Дамјановић.

Ђуровић је истакао и да се измјенама буџета износ новца за потребе службе предсједника Црне Горе Мила Ђукановића повећава за 555 хиљада евра, јер Владин авион није у функцији.

„У земљи гдје се сваког дана лијече дјеца потрошити додатних пола милиона је нешто више него пристојно“, рекао је он.

Влада је ребаланс буџета утврдила на сједници 13. септембра и упутила га парламенту како би се могло исплатити ванредно повећање минималне пензије, платили дугови Фонда здравства да би се нормализовало снабдијевање љековима, исплатио дио увећаних социјалних давања, исплатиле ванредно увећане зараде у здравству и просвјети… Скупштина ће предлог ребаланса разматрати на ванредној сједници 28. септембра.

Ребалансом је Управи за државну имовину и катастар обезбијеђено додатних 38 милиона евра, од чега се 25 милиона односи на увећање капитала државе у државним предузећима, десет милиона за увећање државне имовине и адаптацију објеката у државном власништву.

„Овдје говорим о опцији да се изврши обједињавање у Луци Бар“, рекао је Дамјановић.

Уз то ребалансом је предвиђено повећање буџетске резерве за девет милиона

„Ово је само надомјештавање оног што је већ потрошено. Већ је 11 милиона евра потрошена, седам милиона на Фонд за здравство, 2,5 милиона за хитне набавке због сајбер напада…“, рекао је Дамјановић.

Додао је да је у буџетској резерви остављен новац и за арбитражне поступке.

Шеховић: Апсурдно да Влада предлаже задужење у „техничком“ мандату

Ребалансом буџета су потребе за финансирање повећане са 560 милиона (гдје се 252 милиона односила на враћање старих дугова и 93 милиона за камате) на 756 милиона евра.

Међу овим задужењима је раније предвиђени кредит од 200 милиона евра за наставак градње дионице ауто-пута од Европске инвестиционе банке, иако је упитно да ли ће бити повучен у овој години јер касни израда студија и пројекта. Ту су и кредити од 57 милиона евра за изградњу здравствених установа, 32 за реконструкцију жељезнучких пруга, 83 милиона за изградњу и реконструкцију саобраћајница, 30 милиона за подршку здравственом систему, 50 милиона за набавку два патролна брода, 23 милиона за пројекте рециклаже отпада… Већина ових задужења су повољни кредити код европских развојних банака.

Раније је буџетом било предвиђено да се недостајућа средства од 560 милиона покрију трошењем депозита од 385 милиона евра, преостала из задужења од децембра 2020. године, као и од новог задужења од 170 милиона евра и продаје имовине од шест милиона. Сада се ребалансом недостајућа средства од 756 милиона обезбјеђују задужењем од 450 милиона евра, трошењем депозита од 300 милиона и продајом имовине од шест милиона.

Посланик Социјалдемократа Дамир Шеховић оцијенио је неприхватљивим што Влада која је изгубила подршку и која је у техничком мандату предлаже ребаланс буџета, а још је „апсурдније да таква влада предлаже задужење“.

„Свако ко би гласао за овакав ребаланс би дао легитимитет неодговорној, некомпетентној, хазардерској и коцкарској политици у области јавних финансија која је вођена у претходном периоду“, рекао је Шеховић и додао да друштво клизи у „грчки сценарио“, те да су јавне финансије „на кољенима“.

Тражио је објашњења од Дамјановића за шта је предвиђени други дио буџетске резерве.

„СД за ово не жели да преузима одговорност… Не можемо да подржимо ребаланс буџета, оног истог буџета против којег смо и раније били, јер смо били свјесни гдје ће он да нас доведе… Ово друштво клизи према банкротству“, рекао је Шеховић.

Посланик ПЗП-а Бранко Радуловић тражио је консензус од посланика када је у питање стање јавних финансија. Он је од предсједавајућег Одбора Петра Ивановића траћио да сазове двије ванредне тематске сједнице на тему економског и енергетског стања у Црној Гори.

Од Министарства финансија тражио је да доносе реформаторска рјешавања.

У контексту задуживања посланица ДПС-а Драгица Секулић питала је Министарство финансија да ли је обавило неке разговоре о томе, каква су очекивања, те колико ће коштати таква врста средстава?

„Да ли очекујете да ће финансијери постављати одређене услове? Да ли имате сценарио који сте спремни реализовати реализовати у случају да се ова средства не нађу за трошкове до краја године“, питала је Секулић.

Питала је и која је логика државе да инвестира15 милиона евра у акције Електропривреде (ЕПЦГ) и додала да немају мишљење надлежне институције о томе да ли је то дозвољена државна помоћ.

Поповић: Да ли је рационализација трошкова улагање у акције?

Зденка Поповић из Демократа је навела да је ребалансом предвиђено увећање дефицита за 170 милиона на укупно 438 милиона евра, те је подсјетила да је током коронавируса у 2020. години дефицит био 462 милиона, а прошле године 175 милиона.

„Када се налазимо на ивици понора, министре (Дамјновић) онда морамо да размишљамо како ћемо да рационализујемо текуће трошкове. Ја не знам да ли је рационално да 38 милиона евра улажемо по основу куповину неких акција, па 10 милиона за државну админситрацију, и 15 милиона за из буџетске резерве за ЕПЦГ“, рекла је Поповић.

Она је упитала и колико су се увећале бруто зараде у јавној управи по основу нове организације усљед повећања броја министарстава у односу на прошлу Владу.

„Имамо увећање расхода за материјал за 6,5 милиона евра. Да ли је то рационална потрошња? По основу уговора о дјелу 1,8 милиона…“, рекла је Поповић.

Обраћајући се представницима Министарства финансија и Дамјановићу, Поповић је навела да има информацију да су у посљедњих мјесец запослили велики број особа у државној и јавној управи, иако то закон забрањује.

Посланик СДП-а Аднан Стриковић казао је да свако треба да поднесе своју политичку одговорност.

„Бивши министар Милојко Спајић је поднио своју политичку одговорност, а посланици који су гласали за њихов буџет нису“, рекао је Стриковић и питао Дамјановића да ли би он гласао за такав буџет.

Питао га је и да ли је одговорно да се држава задужује за додатних 350 милиона еура.

Посланик ДПС-а Петар Ивановић питао је по којој цијени Министарство финансија очекује да се Црна Гора задужи и да ли се уопште може задужити.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: