Дан борбе против корупције

Конференцијом у Народној скупштини „Контрола финансирања политичких субјеката – Изборне кампање и редован рад“, на којем ће бити представљен Извештај о финансирању политичких активности за 2012, данас ће у Србији бити обележен Међународни дан борбе против корупције.

Један од учесника конференције биће и директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић, која је Тањугу изјавила да је Агенција ове године поднела 389 захтева за покретање прекршајних поступака против политицких странака и група грађана, од којих се 343 односе на неподношење извештаја о трошковима изборне кампање у 2012.

Према њеним речима, налази контроле указују на то да ће захтева за покретање прекршајног поступка због ненаменског трошења средстава у изборној кампањи бити много више у наредном периоду. Она је навела и да је Агенција у овој години поднела укупно 140 захтева за покретање прекршајних поступака против функционера који су пропустили да у законском року поднесу извештај о својој имовини и приходима.

Од тог броја, како је навела, 50 захтева се односи на народне посланике, а остало су градоначелници, председници општина, чланови градских и општинских већа, помоћници министара, државни секретари, судије…

На недавно објављеном Индексу перцепције корупције, који је рангирао 177 земаља, најмање корумпиране су Данска и Нови Зеланд, најкорумпираније Сомалија, Северна Кореја и Авганистан, а Србија је напредовала на 72. место у односу на прошлу годину када је била на 80. позицији.

Када је реч о земљама некадашње Југославије, најбоље рангирана је Словенија (43), испред Хрватске (57), Црне Горе и Македоније (67), Босне и Херцеговине (72). Од суседних земаља, испред Србије су Мађарска (47) и Румунија (69), док су иза Бугарска (77), Грчка (80) и Албанија (116).

Међународни дан борбе против корупције обележава се од 9. децембра 2004, годину дана од како су Уједињене нације усвојиле Конвенцију против корупције с циљем унапређење и јачање мера за ефикасније и успешније спречавање и борбу против корупције.

Циљеви конвенције су и да се унапреди интегритет, одговорност и добро управљање јавним пословима и јавном имовином.

Напредак Србије у борби против корупције

Према налазима Глобалног индекса корупције Србија је остварила напредак у борби против корупције, али та борба није у институцијама и зависи од политичке воље, саопштио је Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ).

Они наводе да се поставља питање одрживости и интегритета те борбе и оцењују да се Србија налази у на почетку институционално-нормативне фазе у борби против корупције, што значи да борба против корупције није у институцијама, да зависи од политичке воље.

БИРОДИ је, поводом Међународног дана борбе против корупције, навео да у борби против корупције постоји мањак резултата на нивоу кажњивости, а да је са друге стране изражена кажњивост, маргинализација, а не ретко и дискриминације оних који се боре против корупције.
„Имајући у виду актуелне скромне расположиве ресурсе, од антикорупцијске заједнице се очекује проактиван приступ у борби против корупције који је претпоставка одрживости борбе против корупције“, поручују из БИРОДИ.

Из свега се може закључити, наводе они, да у Србији постоји антикорупцијска дезорганизација, односно стање у којем постоји несклад између потреба и ресурса за борбу против корупције, као и стање у којем постоје неизвесност награда и права за борце против корупције, односно санкција за оне који не спроводе антикорупције политике и законе, али ни кажњивост они који чине коруптивна дела.

Они наводе да су најслабије развијени механизми у борби против корупције санкционисање и подршка узбуњивачима, тако да постоји феномен кажњавања бораца против корупције.

БИРОДИ сматра да је за успешну борбу против корупције потребно стварање антикорупцијске коалиције која ће бити предвођена од стране државних антикорупцијских тела и органа, а пре свих Агенције за борбу против коруције и Савета за борбу против корупције, али и оргнизације цивилног друштва, медији и приватни сектор.

Они наводе да је Савет за борбу против корупције институција са несумљивим доприносом у борби против корупције и наглашавају да забривања могућност да неке политичке странке припремају предлоге измена важећих прописа којима се предвиђа укидање финансирања Савета.

БИРОДИ подсећа да скоро пола године Живорад Бранковић, бивши директор Казнено поправног завода у Нишу, који је у судском поступку доказао да је незаконито превремено пензионисан, није добио одговор од Министарства правде и својој судбини.
„Сличну сидбину има и Валентина Крстић која уместо подршке у истрајавању на санкционисању оних који су починили дела корупције, од стране Министарства правде је тотално игнорисана“, наводи се у саопштењу.

Они наводе да у последња два месеца постоје активности којима је циљ да доведу у питање њен интегритет и буде она одговорна за незаконитости на које је указивала.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: