ИН4С

ИН4С портал

Дан када су спаљене књиге: Сjећање на страдање Народне библиотеке Србије

1 min read
На данашњи дан, 6. априла 1941. године, приликом нацистичког бомбардовања Београда погођена је и Народна библиотека Србије. Уништени су до темеља сама зграда, која се тада налазила на Косанчићевом вијенцу, и готово све што се ту од њеног оснивања чувало. Сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, цјелокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије и још много тога је заувијек изгубљено.

Дан сјећања на страдање Народне библиотеке Србије

На данашњи дан, 6. априла 1941. године, приликом нацистичког бомбардовања Београда погођена је и Народна библиотека Србије. Уништени су до темеља сама зграда, која се тада налазила на Косанчићевом вијенцу, и готово све што се ту од њеног оснивања чувало. Сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, цјелокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије и још много тога је заувијек изгубљено.

Дан сјећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом свјетском рату обиљежен је обраћањем управника Ласла Блашковића у електронској форми који је, између осталог, подсјетио на све што је уништено, преноси РТС.

„Реч је о 1.300 ћирилских рукописа, од којих око 100 рукописних књига на пергаменту, 200 старих штампаних књига и инкунабула, повеље, богата збирка млађих рукописа, непроучена збирка турских докумената о Србији и Београду, збирка писама значајна за политичку, културну и књижевну историју, збирка старих карата и слика, око 300.000 примерака књига. Нестали су и комплети свих српских часописа, алманаха и календара, као и изванредна збирка српских и страних новина“, навео је Блашковић.

Овај трагични догађај овјековјечио је ликовни умјетник Антон Хутер (1905-1961), насликавши призор спаљене Народне библиотеке Србије на Косанчићевом вијенцу у Београду. Слика се чува у националној библиотеци.

Прочитајте још:

Примјери интелектуалне храбрости: Годишњица смрти Исидоре Секулић

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “Дан када су спаљене књиге: Сjећање на страдање Народне библиотеке Србије

  1. Један од главних циљева немачких бомбардера је била библиотека са документима који су чували стару српску историју. Убрзо после тога цела железничка композиција књига из српски библиотака је одвезена у Немачу где јој се губи сваки траг. Намера је била да се Србима избрише вишемиленијумско историјско памћење у садејству са Ватиканом а касније и коминтерновском брозомором. Уништење библиотека са српским књигама се поновило више пута и у послератном периоду. У Загребу су јавно уништене све ћириличне књиге 90-их после доласка усташа на власт по угледу на спаљивање књига у Берлину за време ‘кристалне ноћи’. У Приштини су такође уништене књиге после америчке окупације КиМа. Да ли ће монтенегринској мафији успети наум да у Подгорици униште све ћириличне књиге које имају два слова мање од ‘званичног’ писма креираног у тренутку помрачења балијског ума.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *