Дан који су нам појели скотови
1 min read
Кајл Скот
На Правном факултету у Крагујевцу амерички амбасадор Кајл Скот у понедељак 22. априла одржао је предавање у присуству свега неколико десетина студената и младих Крагујевчана. Како пишу србијански медији, Скот је крајње негативно излагао о Русији и покушао да представи позитивне утицаје политике САД у Србији.
Након тога, професор Међународног јавног права Милан Палевић, обратио се Наставно-научном већу 24. 04. 2019.
Обраћање проф Милана Палевића достављено нашој редакцији преносимо у цјелини
Велеиздајници, слуге компрадорске елите и аутошовинистички шљам, више година уназад, упорно и безочно убеђују српски народ да пристане да се својевољно одрекне своје светлости, проливене крви, вере и будућности, славе и наде, имена и презимена, корена и светих мошти косовских мученика, ради ЕУ беспућа и Мефистових слатких обећања.
Од пре неки дан овим нечастивим силама, у нечасним намерама, свесно или несвесно, вољно или невољно, придружили су се и неки наши студенти, односно извесне организације студената права, са нејасним статусом у студентском парламенту, па и, на жалост, делови управе, и сами већ дуже времена отуђени од остатка колектива.
Неко ће рећи да је ово увод у ратно-хушкачку, дневнополитичку тираду острашћеног српског екстремисте и да политици није место под сводовима високошколских установа, са чим се генерално слажем. Али да ли је баш тако?
Имамо ли права да на политичке провокације, личне промоције и злоупотребе појединих организација студената, не реагујемо, макар и вербално, ако ни због чега а оно бар због поштовања принципа реципроцитета, једног од круцијалних начела дипломатије, принципа немешања у унутрашње ствари држава и обавезе поштовања Устава, државе и народа који вам је пружио гостопримство и сваку врсту дипломатске заштите и имунитета.
Нити призивам рат нити у њега позивам икога, нити на то права имам. Ко га желио у кући му вазда био! Али када кућа и држава гори, хоћемо ли стајати по страни?
“ Ко год неће нагона му нема/ кога мушко срце не опрема, /коме општо добро није мило/ нека бјежи и просто му било…“
Али, немојмо за све Србе рећи да немају рашта дати главу, и да се српска глава не сме дати ни због чега, јер да је тако ту би нам главу пашче носило, и не би се Србима могли звати, но бизама и шугавим хијенама.
Вук је горски пратилац Светог Саве и симбол српског народа, а не тамо нека потрпезна псина. Вук никоме није служинче, нити се његовом станишту без муке прићи може. И кад мре, он бира да мре у борби, а не да, ради срамног ропског кућишта, животињари чекајући од господара бедне отпатке са стола.
Јесте да су наше снаге малене, али је вера у Божју правду и спомен на славне претке јачи од свакога страха и безнађа, у који нас угоне они те их туђини гоне, они најгори међу нама! Они који су робови гонича робова!
Зато учимо наше студенте, као што и они нама одржаше лекцију из чојства, морала и достојанства, у оном несрећном дану који су појели скотови, да без сврхе, вере и наде, и вечите борбе за спознају свога битисања и потребе свога рода, њихов живот није вредан ни протоколарног задушног говора, већ би више приличио каквоме бесловесном прикљученију рогате и репате марве.
Учимо српску младост да служити народу је исто што и служити Господу Богу… јер Бог створи човека по своме изгледу… Ко може, и сме (а да не буде кажњен) у Његову вољу да сумња, у Његово дело да дирне?
Зато и питам уважене колеге професоре: Чему и коме је била намењена она фијаско-представа у данима одавања пијетета невиним жртвама НАТО-агресије? Да ли то полако, али сигурно, постајемо НАТО-експозитура и станиште њихових милосрдних хуманитараца?
Можда је један одговора већ дат на сајту нашег факултета у виду позива на сарадњу и кокетирање са озлоглашеном експозитуром америчке обавештајне службе УСАИД-ом?
Немојте се после чудити одакле црви на орлујским стенама?
Пузећи, господо, пузећи…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Znam kako je proslo Vase obracanje Nastavno naucnom vecu. Zao mi je sto na danasnjem Pravnom fakultetu imas kvalitetnih profesora na prste jedne ruke da ih nabrojis a nekada ste bili rame uz rame Beogradskom Pravnom fakultetu. Neka Vas i Vase najmilije Bog i sutrasnji praznik cuvaju.
Postovani kolega Palevicu
Nije mi jasno sto se cudite kako je reagovao deo uprave Pravnog fakulteta. Vi dobro znate, kao i srpska javnost da su odavno veliki profesori iskreni naucni radnici i patriote, za koje vam je bila cast i zadovoljstvo da kazete da su vam bili ucitelji, proterani sa fakulteta. Raduje me sto Vi kao mlad covek verujete u bolje sutra. To za fakultet na kome radite je moguce kada budu odgovarali oni koji su „ispod zita“ radili protiv svojih kolega..
Господине Мировићу, биће ипак да сте ме делом помешали са мојим рођеним братом који је заиста био на граници током НАТО – агресије. Оно, није да и ја нисам био учесник рата, али нисам био баш на тим крвавим разбојиштима које сте набројали. Не бих да се назаслужено китим славом оних који спасише образ и част отаџбине и оставише своје животе на Кошарама .С друге стране сте у праву када ме „препознајете“ као асистента на ПФ у Приштини ..Срдачан поздрав! Милан Палевић
Поштовани колега Ного, не замерам на „простој необавештености“…много је горе кад се тенденциозно необавештено…Желим да верујем да Ти ово друго ниси….Свако добро желим Теби и Твојој породици за предстојећи Празник Христовог Воскресења.
Bravo kolega Palevicu. Miskio sam da si i ti prodao veru za veceru. Evo javno ti se izvinjavam. Svonim tekstom si pokazao da pravog intelektualca u Srbiji ne mozes kupiti za 200 evra. Puno postovanje i podrsku imas.
Da li je to onaj mladi Palević sto je bio nekad asistent na Pravnom fakultetu u Prištini što smi bili zajedno od Košara do Drenice, od Peći od Đakovice i Uroševca i Čaglavice. Bog te čuvo sine dragi. Nedajmo da nam se korijeni gase, čvrst stav prema neprijatelju i neprijatelj će nas poštovati.
Господине Мировићу, биће ипак да сте ме делом помешали са мојим рођеним братом који је заиста био на граници током НАТО – агресије. Оно, није да и ја нисам био учесник рата, али нисам био баш на тим крвавим разбојиштима које сте набројали. Не бих да се назаслужено китим славом оних који спасише образ и част отаџбине и оставише своје животе на Кошарама .С друге стране сте у праву када ме „препознајете“ као асистента на ПФ у Приштини ..Срдачан поздрав! Милан Палевић
Blizu ste Mirovicu. To mu je brat bio na Košarama, a sadasnji profa je takodje bio angažovan kao rezervista za vreme agresije NATO armade na Kosovu, braneći rodnu Metohiju i zato je njegova reakcija iskrena i od srca, jednom patriota uvek rodoljub!
Bravo kolega Palevicu. Tvoj tekst me je prijatno iznenadio. Vratio si mi veru da si covek vredan paznje. U poslednjih pet godina ovo je teksy koji pokazuje da ne mozes svakog intelektualca u Srbiji da kupis za 200 evra. Svaka cast. Imas moju punu podrsku.
Тако треба соколе и витеже! Док је таквих професора биће добрих студената!
Bravo gospodine Palevicu. Verovao sam da si i ti svoju dusu djavolima prodao. Tvoj tekst me je prijatno iznenadio i ponovo u meni probudio veru da si covek vredan paznje. Bravo. Svaka ti cast
Србија никад у НАТО, а овом човјеку дати орден и са њим у Београд, тамо је дефицит просветара-патриота. Свака му је света!
Бог те благословио и сваку ти срећу дао професоре… Има наде!
Alal vjera profesore!