Дан после епидемије – шта чека економију Србије

Уколико би пандемија коронавируса ускоро престала да се шири, српска привреда имала би пад од два и по одсто, наводи се у анализи Светске банке. То је добар сигнал, у поређењу са прогнозама за најразвијеније европске земље – оцењује Привредна комора Србије. Како ће изгледати српска економија дан после епидемије – говорили су учесници онлајн коференције.

И економска струка се, због вируса, повезала преко интернета. Сагласна да је дан после за привреду – непредвидив, баш као и други талас коронавируса за здравство. Једно од другог, заправо, и зависи.

„Наша очекивања и глобалних стручњака јесте да, ако не будемо имали тај други талас кризе, да ћемо се у року од месец-месец и по дана полако вратити на ниво пословних активности од пре. То неће бити поништавање ове кризе – остаће значајан траг“, рекао је Михаило Весовић из Привредне коморе Србије.

Последице, без новог таласа, анализирала је Светска банка. За Србију предвиђа пад БДП-а од 2,5 одсто, мањи него у другим земаљама Западног Балкана, изузев Македоније. Оцена је да је Влада брзо реаговала на кризу, усвајањем економских мера вредних 5,1 млрд евра.

„Не мислим да нас чека мед и млеко, морам да будем реалан. Ове мере јесу сјајне, добре, помогле су нам да превазиђемо тренутну ситуацију, али мислим да нас током лета чека жесток рад, поготово у промишљању стратегије да опоравимо гране привреде које су најжешће погођене ковидом 19“, навео је Владимир Маринковић, потпредседник Скупштине Србије.

Туризму, угоститељству и превозницима треба јача имунолошка терапија

Колико су погођени, Налед је питао привреднике, своје чланове, па сагледао њихову клиничку слику. Стабилну су задржали, чак добили и мало гвожђа – ИТ сектор и малопродаја. Највећем делу привреде снагу може да врати једна инфузија, док туризму, угоститељству и превозницима треба јача имунолошка терапија. Са тог аспекта оцењују и мере.

„Мере су оцењене као веома издашне, похваљене су с разлогом, али оно што је мањкавост јесте линеарност тих мера које нису фино подешене да одговарају на ове различите потребе, различитих сектора или да таргетирају предузећа која су више или мање погођена“, навела је Виолета Јовановић из Наледа.

Помоћ која им се нуди, жели 230.000 привредника – колико се пријавило за одлагање плаћања пореза или исплату директних давања. Министарство финансија задовољно је одговорношћу оних других.

„Имамо информације да су одређене компаније схватајући читаву тежину проблема, које нису биле претерано угрожене овом пандемијом, да су једноставно одустале од коришћења мера. Можемо бити задовољни тиме што нису настале тешке последице које се тичу стања запослености у држави“, изјавио је Драган Демировић из Министарства финансија.

За земље Западног Балкана ЕК издвојила 3,3 милијарде евра

Подршка се најављује и споља. Европска комисија, за земље Западног Балкана издвојила је 3,3 милијарди евра, од чега 700 милиона Европска инвестициона банка.

„Комбинација и бесповратних средстава са најповољнијим кредитирањима, усмериће се на мала и средња пред, а добар део и за инфраструктуру пре свега здравствену која се сматра да је погођена. Мислим да је битно да јавна улагања не смеју да стану у свим сферама привредним у овом региону, јер једноставно инфраструктурни јаз је јако велики у односу на земље ЕУ“, указује Дубравка Негре, шефица ЕИБ канцеларије за Западни Балкан.

Дан после у Србији, оцењује се, зависиће и од дана после у остатку Европе, пре свега у земљама које су нам најважнији партнери.

Немачка влада предвиђа најгору кризу у последњих пола века, с падом привреде од 6,3 одсто. Минус од чак девет, ММФ прогнозира Италији.

(РТС)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: