Дан примирја – дан побjеде Србије, бре! Ту гдје нас гостите – одавно смо домаћи!
1 min read
Михаило Меденица
Пише: Михаило Меденица
Није, господо светска, подрани и крвави српски опанак јуришао уз Кајмакчалан ни због каквог примирја већ- победе!
Док сте ви добрано кукавички тек провиривали из ровова српски сељак, тежак, ратник носио је себе већ оплаканог и васкрслог у слободу, не бендајући ништа и никога до Господа и Србије!
То што ви прослављате као некакав Дан примирја ништа је друго до дан победе славне, небеске српске војске, и тачка!
Простога сељака што није стигао ни волове да распрегне из плугова.
Да наложи бубњару.
Да откује косу.
Да зачешља косу и накриви шајкачу.
Да смота дувана.
Стресе “мученицу” с бркова.
Пољуби мајку у руку, децу у чело, жену у плачне образе.
Да их се нагледа.
Сељака, бре, Србина, што је јоште крварио ђедове и очеве ране.
Ране се у нас, вајна господо, дарују ко знамење.
Славом, иконом и ранама се Србин заветује.
“Помаже Бог” и “Срећне ти ране, јуначе”- вели род мој.
Но, ништа су ране да уставе Србина кад се узјогуни, наљути, зајуриша…
Кротак ко јагње док му не дирнеш у ране, а онда џаба и да га располутиш- гази опанак а труп га престиже…
Само ви славите Дан примирја, наздравље и спасење било, но да вам није живих опела било јоште бисте провиривали из ровова!
Не зна Србин где ће зајутрити али зна где ће погинуту- свукуд где су му ране, а ране му разасуте где год је ваљало устати против силних, мрских, поганих, већих…
Где сте ви шапутали о слободи српска је глава на сав глас певала о њој!
Одрубе је, скотрљају низ јарак ил јендек- а она пева, повије обрве преко очију, намршти се па назове: “За мном,јунаци”!
Чучали сте у рововиама, ћутали и чекали да мртве српске главе огласе слободу па да јурнете за опанцима без ногу, ногу без трупа, трупа без главе, главе без очију, а очи…очи пуне неба, Господа, ливаде и приземљуше с краја видика, деце сабране око уплакане мајке, а мајка тужи и благосиља крваву шајкачу.
Што је испратила- то је дочекала…
Ране одјуриле зором, ни плугове нису распрегле- ране дојуриле зором…
Дан победе Србинове, бре!
Победе за све вас што нас мерите и премеравате ко стоку ваљамо ли вам или не у друштву..?
За све вас што живи нисте могли сустићи мртве!
За вас, господо вајна, што орете и преоравате гроб Србинов, јер не за Србин где ће озорити али зна где ће погинути…
Не зна куд ће му дан али зна куд ће му живот.
Не зна где ће му глава, али зна где ће му образ и част.
Дан победе Србинове, бре!
Опанка, брка и шајкаче што слави живот и кад му кроз ране точи.
Ране ко завет и знамење!
Ту где сте данас, господо, ту је Србин одавно био!
То што славите- Српкиња је оплакала и посветила још с рођења!
То где нас премеравате ваљамо ли- Србин је костима уметрио!
Ту где нас гостите – одавно смо домаћи!
Ту где наздрављате слободи- српска је глава певала док су ваше с рамена шапутале!
Ту где поносно подижете знамења- Србин је ономад небо развијорио…
Дан победе Србије – када живи нису могли стићи крваве опанке…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Padre, drago mi je da ti se komentar svideo.
Opet, nije mi da ponavljam što svak zna … Čak ni onu najveću perverziju, zbogom pameti!
Iskustvo nas uči da su ustvari najzagriženiji antisrbi, oni najžučljiviji, gorljivi Crnogorci bajgi, Crnogorci po cijenu života, baš ono koji to nijesu : Odasvud oni, od Primorja, Stara Vlaha i Zatarja, Stare Hercegovine, Brda … Odasvud, a da baš nikakve veze nemaju sa one četri istorijske starocrnogorske nahije đe se tamošnji Srbi lokalizacijski krste i imenuju Crnogorcem!?
A ja ću još jednom, ako treba i stoput da ponovim : IMA SRBA I OVIH I ONIH, SVAKOJAKIH, KOJI ONI NIJESU CRNOGORCI – ĐAVOLJA CRNOGORCA NEMA KOJI SRBINOM NIJE!
… Samo je budali zalud govoriti.
Ludo je svako ono koje se lažno kiti crnogorskim imenom slavnih i dičnih SRBA iz Stare Crne Gore četiriri nahija, onih, JEDNOM najboljih SRBA!
Bolesni lašci mračna su sjenka nad srpskom Crnom Gorom koja je jednom Bila, a kada će jopet, to za sada niko ne zna!
A svi znamo da hoće.
I ovi bolesnici.
I oni znaju.
Ne pada sneg da prekrije breg vec da svaka zver pokaze svj teag!Brate Mihajlo svaka ti je na mestu,istinita,mudra i poucna,opet si svojim britkim jezukom i ostrim perom i sterao montenegro pacove na cistinu da vide svu svoju bedu i neljudskost.Srpska pobeda,naravno,uvek predstavlj njihovu sramotu.
PODGORICA
Savrseno gospodine Medenica ! Kao i uvijek !
Bog Vas blagoslovio i Vase najmilije !
Ovoga Medenicu, vjerovatno u Srbiji,zbog prezimena ,dozivljavaju kao Crnogorca, pa se onda iz petnih zila upinje da se dokaze kao bas velji Srbin,bre.
Mržnja bivših Srba na Srbe, na SEBE, je endemskog karaktera i predstavlja jedno odveć složeno i nedovoljno ispitano stanje psihe za koje moderna nuka još uvijek nema pravi ime, već ako to nije konvertitsvo koje se uglavnom odnosi na procese vjerske tranzicije. Budući je nacionalna tranzicija tipična uglavnom za srpski korpus svjetska nauka nije posebno motivisana da zalazi u paralelne svjetove Srba, bivših i sadanjih!
Dakle, riječ je o jednom egzemplarnom fenomenu psihosocijalnog urušavanja dijela jednog naroda koji samoubilačkim nagonom iznutra devastira svoje nacionalno biće sporeći njegovu formu i sam sadržaj. (Taj fenomen je inače poznat jedino u tzv. ćelijskoj aposteozi koja svjedoči princip da samo smrt jedne ćelije znači život za novu neku ćeliju. Ovaj princip nije poznat u socijalnom održanju ljudskih zajednica, osim u melting potu, sračunatom kreiranju novih nacija – kojom prilikom se ne spori porijeklo različitih učesnika nacionalne pretvorbe. U tom smislu su Srbi, pa i Srbi iz Crne Gore, jedinstvena pojava samoosporavanja!?)
A koliko je to suludo, i u kojoj mjeri odudara od istorijskih tokova, svedoče mnogobrojne nacije, među njima i Turska. Turska, naime, ima svega 3 posto Turkijaca, a ipak se bezmalo sto posto stanovnika nacionalno izjašnjava Turcima!
Ovdje imamo posve suprotan proces : bezmalo sto posto etničkih Srba koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi, a onda i kao Crnogorci, Bošnjaci, Muslimani, Hrvati … !??
Razmjere tog ludila možemo nazreti i ovdje na portalu u sumanutim komentarima nekolicine dežurnih montenegrina koji ne zaslužuju bilo kakav komentar.
G. Anonimni.. ne znam ko ste,a i sudeći po vašem ,,nicku“- ne treba sa znam, ALI… Ovo što ste napisali je SJAJNO. Svaka čast!
Hvala divni i predivni Mihailo.Samo u našem rodu postoje ovakvi ljudi.Za čast si,za ponos si i zaista te Bog blagoslovio,Gospođo Verice,divan komentar na Mihailov tekst.
Draga Jelena i Vas je tekst mome srcu mio. I ime Vam je divno. Verica
Prdoslave,ne čitaj više da ti ne pozli.
Браво, Михаило!
Jos ste u aljine srbi ?
Autobus za Kosovo polazi za 10 min…bre! I ponesite opanke
Мирно спаваш? Доћи ћу ја да те ушушкам.
Mi imamo slavnu proslost a vi ste sluge i prisipetlje.
500 godina pod turcima vi imate i nista vise. ne prisvajajte crnogorce. imali ste vi lazare itd…mici ljigaste ruke od crne gore spodobo
Isto koliko i Crna Gora,slugo i prisipetljo.
Imali ste i vi Njegoša što mučenik umre od sifilisa a vi se tešite da je ko svi pesnici umro od tuberkuloze. Toliko o karakteru Crnogoraca…
Imate samo šetnju aginih papuča oko svoje kuće dok Vam Turčin stenje sa snajkom; imate Prvi srpski ustanak (ime mu dala srpsla istoriografija) 420 godina poslije pada Države Nemanjića pa i tu nemaste ko da ve povede već se odvaži jedan Arbanas; imate prvi administrativni okvir države tek kad Vam Turci iz Stambola to dozvoliše poslavši Vam nacionalne boje i grb čisto iz sprdnje – čak su Vam dva puta mijenjali raspored boja na zastavi; imate prvu vojničku pobjedu i dobiveni rat tek 1912 kroz Balkanske ratove koji su Vam iznjedrili narodnu nošnju – austrijsku vojničku kapu (nazvali je „šajkača“), vojničke čakšire i ovđe pomenute čuvene opanke…
Summa summarum – imate 0 od svega i… tornjaj se bre kasom odavde…
Neidemo mi nidje iz nase djedovine,zabolje nas za taj tvoj bezumni ustasluk bree
Браво Србине, бре!
„Dan pobede Srbije – kada zivi nisu mogli stici krvave opanke“
„Krotak ko jagnje dok mu ne dirnes u rane, …. a onda gazi opanak
a trup ga pristize…“
„Dan pobede Srbinove, bre!“
Genijalno. To nosimo u srcu generacijama. Osecamo mi, a Vi ste
TO zapisali za vecnost.
Ovaj tekst treba staviti u citanke pored Bojiceve „Plave grobnice“.
Hvala Mihailo, sine. Dajes nam odgovor na strah u kome tinja NADA.
Glava nam se kotrlja, ali Pobeda ce opet biti nasa!
Bog Te cuvao i blagosiljao roditelje koji te takvog stvorise !
ПРЕЛЕПО речено, ама баш је свака реч ллата вредна. Поздрав велики.