Дан Републике (ВИДЕО)
Пише: Дарко Прелевић
Дан Републике је у свијести просјечног грађанина СФРЈ био празник над празницима. 29. новембра 1943. године, у Јајцу је одржано друго засједање АВНОЈ-а, на којем је одлучено да се Југославија изгради на демократском, федеративном принципу као заједница равноправних народа, а краљевској влади у избјеглиштву забрани повратак у земљу.
Одлукама уставног карактера су установљени државни органи и то је био разлог да управо тај датум остане записан као дан стварања нове Југославије. Рођендан СФРЈ је слављен уз свечане академије, дијељење ордења, почасне плотуне и неизоставно клање свиња.
Свака част историјској димензији Дана Републике, али, вјерујем да јe од свих набројаних празничних рутина већини ипак најближа срцу била ова последња.
Неко генијалан је и смислио виц о два прасета која гледају у звијезде и контемплирају има ли живота после 29. новембра.
Тај апокалиптичан дан за свињску популацију је значио и почетак припрема за дугу зимску сезону. Требало је све те хладне дане који долазе, спремно дочекати уз сланину, кобасице, чварке, пршуту и остале финалне производе пакленог свињокоља.
Моја најузбудљивија прослава рођендана бивше нам државе се збила 1983. године. СФРЈ је славила скоро четрдесет година мира и благостања, а ја тек положио војничку заклетву којом сам се обавезао да ћу за своју домовину, ако треба, и живот свој да дам.
Штета што Душко Радовић тада није направио своју верзију војничке заклетве кад нам је већ подарио чувену брачну. Камо среће да сви слиједимо његове брачне инструкције, нико никад се не би развео:
– Саветујемо вам да не журите, да штедљиво трошите и речи и осећања. Немојте одмах потрошити све. Распоредите своју љубав и узајамно поштовање на сваки дан заједничког живота…
Сигуран сам да његовом руком написана заклетва не би оставила равнодушним ни заговорнике укидања војног рока, ако је таквих тада било уопште.
Тог 29. новембра 1983. године навече, сам био на подијуму Спортске хале Језеро у Крагујевцу. Боље да не лицитирам колико је присутних било, а било их је много. Премного, пуна хала, а добро обавијештени Гугл тврди да је њен капацитет преко 5000 посјетилаца.
Требало је да нас шесторица војника, по један из сваке републике, пригодним говорима поздравимо наше домаћине Крагујевчане у част рођендана домовине.
Били су ту присутни, наравно, сви људи који су за град нешто значили.
Српски Детроит, како је од милоште називан Крагујевац, је у том периоду био близу свог привредног, културног, спортског и сваког другог зенита, углавном у здравље гиганта „Заводи Црвена застава“, како је гласио пун назив чувеног предузећа.
Док су други војници расклапали пушке, пузали, вјежбали атомски с лијева и десна и слушали надахнута предавања из марксизма, ми смо двадесетак дана свако пријеподне у Дому ЈНА, у центру града, вјежбали текстове за наступ.
Срећом по нас, нико од старјешина није инсистирао да се после проба враћамо баш најкраћом путањом у касарну, што смо користили да почесто попијемо кафу у граду.
Болећивост на војнике је била очигледна, а сјећање на рат и шумарички покољ невјероватно живо и болно, као да се недавно десило, а не прије више од четири деценије.
Тешко ми је било да се присјетим на крају војног рока колико пута сам био у нечијем дому угошћен као да сам им род рођени.
Док смо чекали испред бине, непосредно пред наступ је стигао пуковник Војводић, командант ракетног пука ПВО у којем смо служили војни рок. Желио је лично да се увјери да је све под контролом.
С обзиром да је био из Црне Горе, није ни најмање крио да са особитом пажњом чека да му представе ,,његовог“ војника. Колико год да се трудио, пуковник није могао да сакрије, мало ли је рећи, благо разочарење, јер је, сасвим природно, очекивао да ће тај неко ,,његов“ да изгледа макар као Рамбо.
Сигуран сам да је он бирао, ја града не бих гледао.
Ипак, у моменту кад ти мозак шаље сигнал да си у опасности и да под хитно треба да бјежиш са лица мјеста, љековит је сваки разговор који ти одвлачи мисли од великог искушења које те чека, а које си, ничим изазван, сам себи приредио.
У тим тренуцима сам схватао колико је заправо лијепо пузати и растављати пушку и прижељкивао да као и сви остали нормални војници у касарни, пред повечерје, гледам ТВ или играм шах.
Срећом, све је некако те вечери прошло како треба. Окамењених вилица и анестезираних језика, зачуђени од сопствених туђих гласова који излазе из грла, изговорили смо по тих фамозних десетак реченица и доживјели такво олакшање, као да смо извели Краља Лира на сцени Глоб театра у Лондону.
Вјерујем да ћу и на овај 29. новембар, који је већ одавно ражалован у сасвим обичан дан, да осјетим макар мало дамара, који ми од треме бубње на слепоочницама.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovakvim nesrećnicima kao što su lažni Drobnjak i „Miki“ (Maus?) zaista nema pomoći sve dok „ispovijedaju“ ovakve laži!
Sretan dan republike ped…cine.
https://www.youtube.com/watch?v=ctHF5ycB4q4
I tebi sretno:https://www.youtube.com/watch?v=RTrX37Pp1CU
Ti si Drobnjace, budala! Tu lijeka nema.
Eeer , da nije bilo srpskih četnika i hrvatskih ustaša , još bi nas grijjala najveća civilizacijska tvorevina svih naših naroda i narodnosti !
Na današnji dan je narod Crnogorski vratio svoju okupiranu državu i svoje zabranjeno nacionalno ime !
Sa sjetom i poštovanjem se śećamo naše drage Jugoslavije koju nam četnički i ustaški fašisti srušiše !
Бураз, привиђање четника је одлика филоусташа и неоханџарлија.
Југославију нису створили комунисти, већ Срби.Притом, тзв. АВНОЈ није имао никакав легитимитет.Како четници могу бити фашисти?
1.https://www.pogledi.rs/cetnici-protiv-nemaca/
2.https://www.pogledi.rs/komunisti-o-proglasenju-jugoslavije/
https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/1462474-kad-cetnici-i-ustase-nazdravljaju-24-fotografije-koje-jednostavno-morate-videti-foto ..
Da , da , stare nakarondžije , sluge svakog okupatora !
Хахаха! Комунистички послератни фалсификати, Пећанчеви четници, четници коју су обукли немачке униформе као ратни трофеј, заробљени четници,… Мада морали су да сарађују са Италијанима и Немцима у НДХ како би заштитили Србе, тако да неке слике нису спорне.
На неким сликама ни нема окупаторских и квислиншких војника, а домобрани нису исто што и усташе!
A muslimanski to ne spominješ strah ili si mujaga
Дан лажова и бандита,дан када се највише лагало и истина је била збарњена.Дан Републике,као то лијепо звучи а био је дан диктатора и дан његових слугу,они славили себе и своје лудоти,отјерали народ у инострнство,наводно побиједили Њемце а сви послали дјецу у предствништва у Њемачку.Побиједили свакога ко им се нашао на путу,боље реци поубијали све
противнике када су дошли на власт, а то прогласили заједништвом,затворе напунили неистомишљеницима а то прогласили демократским социјализмом,служили интересима Запада а у јавним говрима га балатили.
Да има оних који га прижељкују вјерујемо, нарочито ови наши нерадниц,који су сви били у неким Црвеним Барјацима Кумровцу или Цанкарјевом Дому ,радили у комитету ,изругива ли се радницима који су их опет морали хвалти.Борачке организације су пресуђивале у ствари биле нешто као Јавни тужиоци,кога су они пред 29 поменули у негативном смислу тај није дочекао следећи празник 22 децембар,знало му се мејсто.
Кажу имали смо новца,не нијесмо имали ништа исто као данас ,све је имао Он и они около нјега,данас их има свуда и сви они имају као Он а нрод нема ништа.
Да није било Њега неби било ни њих,он је имао барем мало зазора и стила ,али је био крволочнији због рата,они немају зазора ниодкога,као ће бити са крвљу причекајмо ,једнои је сигурно за њих неће нико да гине,колико год би хтјели,хоће ли они причекајмо?
„Miki“, kako ovo što si izgovorio bila „istina“, tako tebi Bog dao!
A sta sam slagao…?
Sjecamo ga se kao ga se ne sjecamo,28 znci kao juce proslava partije i crveni karanfili,plakete odlicja uspjesi,djeca se raduju nece biti skole najmanje dva dana, a od svega se pamti njvise po klanju svinja.
Simbolicno ali i istinski krv je bila i u svinjcu i na ulic ,klai su ljudi pored puta onako kao u ludilu ,skidaju se svinje sa kaminona i odmah noz i krv.Danas ne kolje niko posto i nema niko, na selo se ne drze svinje svi trguju u samouslugama,narod i da ima volje i zelje nema ni zdrvalja za jaku ishranu.
Svi se stariji sjecaju 29 sigurno,nesto slicno ce biti kad i ovaj diktator ode,bice price kako je dijelio pare za izbore ,kako smo imali i Dm i Euro,to sto su nam sve opljackali nikome nista.Oni su iz zatvora i iz sume dosli na vlasti ,ovi ce ako se pravda pita ili u sumu ili u ztvor.Razlike u nekim segentima ima ali je sustina ista. Oni prvi banda i lopovi prije nego su dosli na vlast,na vlast su dosli krvlju,ovi banda i lopovi kada su dosli na vlast a izgleda s krvlju ce otici.Imali razlike samo male !
I stvori tada tito najvecu srbiju poslije dusanovog carstva, mada je duze trajala od dusanovog carstva.
Ne znam koga to treba da „dotakne“ ova priča, jedino „montenegrine“ i „drugosrbijance“, svi ostali su se već davno oslobodili titoističkih zabluda i laži!
… у слику и команданта.