Дан рођења Диане Будисављевић – симбол храбрости и праведности

Диана Будисављевић (1891–1978) била је Аустријанка која је током Другог свјетског рата спасила више од 10.000 српске дјеце из усташких логора у Независној Држави Хрватској (НДХ). Ова изузетна жена, која је живјела у Загребу, удата за српског љекара др Јулија Будисављевића, својим хуманитарним радом ризиковала је властити живот како би помогла најрањивијима у једном од најмрачнијих периода историје.

Почетак хуманитарне мисије

Диана је 1941. године сазнала за ужасе које су српски цивили, а посебно дјеца, трпјели у логорима попут Јасеновца, Старе Градишке и других. Вођена дубоким осјећајем одговорности, покренула је акцију која ће касније постати позната као „Акција Диане Будисављевић“. Уз подршку пријатеља, чланова породице, сарадника из Црвеног крста и неколицина службеника у хрватској власти, почела је организовати извлачење дјеце из логора.

Дианина акција била је изузетно ризична. Уз помоћ свог тима, користила је утицај и личне везе да обезбиједи дозволе за евакуацију дјеце. Дјеца су била смјештана у болнице, сиротишта и породице које су биле спремне да их прихвате. Водила је прецизну евиденцију о спасеној дјеци, укључујући њихова имена и податке о поријеклу, како би након рата могла да их врати њиховим породицама.

Према извјештају Марка Видаковића из маја 1945. године, Будисављевић је изјавила да је њена Акција успела да спаси око 10.000 дјеце из концентрационих логора.

Списак дјеце 

Списак са подацима око 5.800 дјеце изложен је био у Народном музеују Србије. Директор Музеја жртва геноцида Дејан Ристић је истакао да је списак деце коју је спасла Диана Будисављевић са својим сарадницима аутентичан документ настао 1942. године и „једно од најзначајнијих открића у српској историографији последњих деценија у контексту Другог светског рата“.

Списак који је оставила Диана Будисављевић садржи све релевантне податке који омогућавају да се преживјела дјеца, сада већ у дубокој старости, као и њихови сродници и потомци, могу повезати са својим стварним идентитетом и прошлошћу.

Према ријечима историчара Ристића, списак обухвата следеће податке:

1. Редни број.
2. Име и презиме дјетета.
3. Име оца и мајке.
4. Мјесто рођења.
5. Датум спашавања.
6. Назив усташког логора смрти из којег је дијете извучено.
7. Процјену старосне доби.
8. Податке о породици или установи којој је дијете дато на усвајање или хранитељство.

Ова документација има изузетан значај за разумијевање трагедије коју су преживјела дјеца, али и за рехабилитацију њиховог идентитета. Успостављањем везе између садашњих потомака и њихове изгубљене прошлости, списак представља не само историјски документ већ и алат за хуманитарну правду.

Списак Диане Будисављевић је дигитализован и заинтересовани грађани могу користити његове податке захваљујући дигиталној копији или путем мејла или телефона, док ће оригинал бити даван искључиво у оправдане сврхе, напоменуо је Ристић.

Живот након рата

Након рата, Диана је у Титовој Југославији доживјела маргинализацију. Њен рад није био довољно признат, а документација коју је водила конфискована је од стране нових власти. После Другог светског рата вратила се да живи повучена и заборављена у Инзбрук. Више није говорила о свом раду за време рата и до смрти се није опоравила од последица обиласка логора. Њено име данас стоји уз имена других праведника који су ризиковали све како би спасили невине животе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: