Дан сјећања на пробој јасеновачких логораша: Зло се враћа јер је некажњено
1 min read
Комеморацијом на Старом сајмишту у Београду обиљежен је Дан сјећања на жртве Холокауста и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима, преносе агенције.
На спомен-комплекс, вијенце су, осим породица жртава, положили представници Владе Србије и страних амбасада, јеврејске и ромске заједнице у Србији. Државну церемонију обиљежавања Дана сјећања предводио је српски министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин.
Дан сјећања на жртве Холокауста посвећен је свим жртвама геноцида у Другом светском рату, али прије свега групи заточеника логора Јасеновац која је на данашњи дан 1945. године, кренула у пробој – од њих 1.075, преживело је само 127.
У Београду су за време Другог светског рата постојала четири логора, а на територији бивше Југославије 20 нацистичких логора, наводи РТС. Процјењује се да је, за три године, само у логору Старо сајмиште, убијено или је умрло од изнемоглости 40.000 људи. У комплексу тог некадашњег нацистичког логора, одата је пошта свим настрадалим.
„Такви злочини се више нигде и никада не смеју поновити,“ порука је свих који су дошли да одају пошту страдалима.
Вулин: Направили смо нови језик како бисмо избегли да кажемо истину
„Прошле су 72 године, а као да је прошло много више, јер смо направили сасвим нов језик како бисмо избегли да кажемо истину. Престали смо да говоримо оно што се заиста десило како бисмо, како бисмо у име новоизмишлењих људских права и политичке коректности почели да изједначавамо жртву и џелата,“ казао је Вулин и нагласио:
„Свако је својим животом заслужио место у историји и сећању и немојмо мртве да их миримо, јер су они својим животом и својом смрћу показали где је коме место.“
Зло се враћа јер је некажњено
Министар је нагласио да српски народ и земља никада није била на погрешној страни и не смије да допусти да је сврстају тамо гдје није била и допусти да се историја коју је стварала на најбољи, најправеднији и најхрабрији начин избрише и промијени, преносе „Новости“.
„Када на костима јасеновачких мученика осване табла „За дом спремни“, када врисне тај поздрав усташа, не понавља се. Поновило се. Када протерате крајем 20. века више од 200.000 Срба само зато што су Срби, не понавља се. Поновило се.
Када на маси јасеновачких костију у небо подигнете Степинца, поновило се. И када са Косова и Метохије протерате више од 200.000 Срба, поновило се. И када слушате како ће поново избити Балкански рат да би се створила велика Албанија не понавља се. Поновило се,“ нагласио је српски министар.
Коментаришућу недавне изјаве албанских лидера Вулин је позвао присутне да не дају да још једном народ мученика, због ког је направљен једини дјечји логор на свету, који изнова мора да брани своју земљу, своје парче неба, своје дијете.
„Не дајте да још једном Балкан загази у рат,“ поручио је Вулин и нагласио:
„Не потцењујте то што чујете око себе, то зло које се враћа зато што је некажњено,“ истакао је Вулин.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
https://youtu.be/l_TSSWl1lrM?t=76
https://youtu.be/WpcQv2dP3T8?t=2
Дневници хрватског кардинала Алојзија Степинца до данас нису објављени, нити су доступни научној и широј јавности. У јавност су процурели само неки изводи који довољно говоре о томе шта је тај кардинал и из најмрачнијег доба хрватске историје мислио о Србима.
Мешовита римокатоличко–православна комисија која би требало да расветли улогу и одговорност кардинала Алојзија Степинца током и након Другог светског рата, на основу чијих налаза ће Ватикан одлучити о Степинчевом проглашењу за свеца, завршила је своје четврто заседање у петак у Славонској Пожеги и наставиће га у Подгорици.
Комисија сачињена од српских и хрватских историчара и црквених отаца требало би да улогу хрватског кардинала у Другом светском рату оцењује на основу историјских извора.
Оно што није познато јесте поседује ли комисија и Степинчеве дневнике за које се верује да се чувају у Београду. Још 2003. године пронела се вест да је тадашња хрватска министарка правосуђа Ингрид Античевић Мариновић свом српском колеги Владану Батићу укидање виза за грађане Србије условила враћањем Степинчевих дневника из Београда у Загреб.
Како су тада пренели београдски медији, и сам министар Батић био је изненађен тим условом, јер до тада нико није знао да се Степинчеви дневници налазе у Београду.
Директор београдског Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина каже да у Архиву Србије постоји посебно одељење — архив БИА (некадашња УДБА, ДБ, Државна безбедност), у којем се чувају не само Степинчеви дневници, него и филм снимљен у лето 1942. године, под називом „Кризмање дјеце са Козаре“, које врши Алојзије Степинац, а кумује Анте Павелић.
„Алојзије Степинац оставио је пет свезака дневника, свака страница тога дневника је фотографисана и умножена у десет примерака, једна копија је стигла у Савезни, а једна у Републички МУП. Наследник тих служби — БИА — има два примерка тих дневника“, тврди Мишина.
Загребачки филозоф, Србин Светозар Ливада рекао је у једном интервјуу да је један од ретких који је читао Степинчев дневник.
„Ја сам jедан од ретких коjи jе прочитао Степинчев дневник, коjи, узгред, никада ниjе штампан, нити ће икада бити обjављен. Зато што jе Степинац њиме сам себе осудио. И зато никада таj дневник неће бити обjављен, jер би тиме био срушен мит о Степинцу као прелату коjи jе страдао због своjих хришћанских уверења и жртвовања за веру“, рекао је Ливада том приликом.
„Чувена jе његова изjава о Србима: ’Када би Србина и Хрвата скухали у истом лонцу и jуха би се раздвоjила‘ или ’Што се тиче православља, ту нема човека, нема истине, нема морала‘“, навео је Ливада.
Изводи из Степинчевог дневника свега су два пута објављени у штампи социјалистичке Југославије. Први пут су објављени у „Економској политици“ почетком педесетих година прошлог века, а други пут их је објавио хрватски историчар Љубо Бобан 1989. године у загребачком недељнику „Данас“.
Ове изводе користио је и српски књижевник Радомир Смиљанић у свом роману „Таргет пост скриптум“.
Степинац у истом периоду у дневнику изражава огорчење догађајима од 27. марта, јер је Хитлер остао необезбеђеног бока пред напад на СССР:
„…али из цијелог овог чина, тј. државног удара, опет избија на јаву чињеница да су Срби и Хрвати два свијета која се никада неће ујединити док је једнога од њих на животу.“
Други цитати из Степинчевог дневника из истог периода гласе:
„Ни у мору мјере, ни у Влаха (Србина) вјере. Тако лијепо каже наш хрватски народ.“
„Дух бизантизма и славенофилства је нешто грозно.“
„Да је само свемогући и свезнајући Бог у стању парирати интригама и подвалама тих људи. За нас је непојмљиво да се уговори и обавезе кидају без икаквога скрупула.“
„Graеce fides, nula fides (грчка (православна) вера, никаква вера). Чврсто вјерује у то наш хрватски народ.“
Степинац је ове речи, како Смиљанић каже, записао у четвртој књизи свог дневника на 172. и 173. страни.
Алојзије Степинац је проглашен блаженим, а Римокатоличка црква је покренула процедуру његове канонизације, чему се Српска православна црква жестоко противи, јер га сматра одговорним за злочине који су почињени над мањинским народима у Хрватској за време НДХ и Анте Павелића.
Због супротстављених ставова двеју цркава о лику и делу Степинца, папа Фрања је иницирао формирање Мешовите комисије од представника СПЦ и Римокатоличке цркве у Хрватској, која има задатак да укрсти историјске аргументе и расветли улогу и одговорност Степинца за злочине НДХ током Другог светског рата.
Папа Фрања је тиме практично зауставио процес канонизације Степинца, док Комисија не оконча дијалог.
rs.sputniknews.com, Никола Јоксимовић
+Слава Теби Христе Боже, надо наша!
+Милица , једна у мајке, Ој весела веселице, Ксенија Цицварић
https://www.youtube.com/watch?v=uhHUycSKTfE
ово је било објављено тек неки дан назад, и … ?
свести???… убијамо МИ, својим односом, Мученике поново, и убијамо себе
Кевин Анет, теолог из Канаде,
…“Први пут за судбину српског народа у 20. веку сам чуо од Јованке Совиљ, пореклом из Лике, која је емигрант у Канади. Образац геноцида над вашим народом у Хрватској исти је као и са Индијанцима. Рецимо то овако: језик је део душе народа. Када посматрате геноцид било где у свету, прво што империја чини јесте да језик уништи. Када покушате народу да одузмете језик, нападате Бога тог народа. Тако је Канада направила закон да је злочин говорити на језику урођеника. Да ли се то догађало и догађа у Хрватској четрдесетих и данас – да! Затим је уследило остало. Геноцид је прихватљива политика цркве и државе. Прва фаза је истребљење народа, други аспект је сакрити злочин, односно писати историју и објавити је другачије и трећа – укључити жртве злочина у нови идентитет. Да ли вам звучи познато?…
…Ви Срби морате размислити и о тужби против НАТО за бомбардовање 1999. То је био нечувен варваризам за који одговорни нису процесуирани….
….Према Романусу понтификусу, који је на снази од 1455. и Интеркарактери из 1493, свако ко није католик нема право да живи нити право на земљу као ни право на одбрану себе. У овим документима католички краљеви се обавезују да освоје пагане и сарацене и то долази из закона донесених због Крсташких ратова. Према њима, институтом „индулгенције“ се опраштају сви грехови почињени у име католичанства. Чак се поручује „крсташима“ да ће се чинећи злочине против других вратити у првобитно стање блаженства….Има ли бољег доказа за то него што су речи данашњег папе Фрање који је недавно, обраћајући се Американцима, рекао да дела католичких мисионара на северноамеричком континенту треба и данас да их надахњују. Само на плантажама трске у Калифорнији католички клер је побио хиљаде урођеника који су тамо радили у најтежим условима…
….Филм је 2006. награђен у Њујорку на најпрестижнијем филмском фестивалу посвећеном људским правима, да би потом почео мој прогон и лов на људе, Индијанце, који се појављују и сведоче. Од десетине њих који су причали пред камерама, данас је живо њих двоје! Многи су умрли под чудним околностима. Ја сам у протестантској цркви рашчињен… Ипак, преживео сам. Године 2010. са групом независних интелектуалаца, судија, правника, направио сам први Трибунал за злочине цркве и државе и сада наш центар броји више од 800 људи…..
…..Не знам колико сам жив. Да бих ово радио један део мене је морао да умре. Имао сам и ја необјашњиве удесе колима, али колико сада слутим, оставили су ме да живим да од мене не праве мученика.“
http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5.407.html:659383-Kevin-Anet-Tuzicemo-Hrvatsku-zbog-genocida-nad-Srbima
+Непокајани, Unrepentant: Kevin Annett And Canada’s Genocide
https://www.youtube.com/watch?v=9mbjHz-9ViE&t=18s
+ПЕСМА, Јован Дучић
Mој добри роде, сви су лагали,
И твој су видик сав помрачили;
За својом срећом само трагали,
И свуда крали и све тлачили.
И место млека, крв су сисали,
У страдањима твојим дугима.
Твоје су светло име брисали,
Да не знаш ко си међу другима.
С убицама су цркве стварали,
И с издајником горде тврђаве;
У заклетви те свакој варали,
На води дигли мосте рђаве!
На згаришту ти држе говоре,
На губилишту подло пирују,
На буњиштима саде ловоре…
И мртве уче сад да мирују.
Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чују што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује.
Ломан је, роде, мост на провали,
Свуд су у причест отров ставили…
С лупежом све су новце ковали,
С кривоклетником завет правили.
1943.
+“Бог ће помоћи, ако буде имао коме“, говорио је блаженопочивши патријарх Павле
+Окупација у 26 слика, Зафрановића
https://www.youtube.com/watch?v=a3eFw0gjF6U
и, „дођите нам опет“ је порука исписана колони која је носила кости српских мученика, извађене из јама 91.
+Слава Теби Христе Боже, надо наша!
приличи ово поделити,
западнохерцеговачке фамилије су прекјучерашњи црногорски Срби… примивши католичанство задржаше презимена и славе до дана данашњег… латинство доказујући
има ли из овог корисне науке?
сви носимо иста имена…
+
…“Quo vadis, Domine?
Quoniam relinqui populum Meum, Romam vado iterum crucifigi…“
.. наставак приче, херцеговачки соколи
+мир мученим душама
….“Ловоров вијенац, љето прије, освојили су пребиловачки соколи као најбоља чета у Мостарској жупи, побједивши, послије свих, и такмаце из Надинића крај Гацка….
….Многобројни, попут др Павао Цанкија
, који је био заклети усташа од 1932. и у чијој је кући у Чапљини 8. априла 1941. исписана декларација о проглашењу НДХ
пре неголи је Анте Павелић уопште крочио у Загреб, заузимали су челна места у вођствима чапљинске, мостарске и сарајевске соколске жупе и, убачени, под идејом југословенства, роварили изнутра подривајући соколску организацију….
….трагична судбина сокола је доказ више колико је усташка кама дубоко засјекла овдашњи корен српског родословног стабла – први војник одавде је испраћен у ЈНА тек 1962., прво дијете послератних родитеља рођено је 1966.“….
http://slobodnahercegovina.com/prebilovacke-nevjeste-smrti/
а дум Илија… од Гигуше се неће моћи сакрити ни на оном свету, као што на овом није могао утећ, … а „на вечну пропаст себе и свог потомства“… Сретена и Дражена, ванбрачног сина и унука Илијиног, су испекли на ражњу, на Кравици, поред слапова, 1992., припадници нових папских јуришника, какав је и Илија био,… други унук са мајком је отишао у …
Богу на Истину, сваком по заслузи+
http://slobodnahercegovina.com/obnavlja-se-katolicka-crkva-ratnog-zlocinca-don-ilije-tomasa-u-klepcima-svetog-vukasina/
о Степинцу расправа неких дана……
његова Чиста католичка акција, окупљајући и водећи латински свет, постајући оквир и дајући модел функционисања код латина на свакодневном нивоу по свим практичним питањима живота, је друго име за живо биће те социјалне групе под окриљем Цркве папске-одатле крећу извођачи радова у свим облицима геноцида, а са учешћем и знањем свих друштвених слојева са својим социјалним функцијама, са јасном свешћу о томе у свакој латинској кући. Данас. То „ради“.
, а колико се међу Србима уопште зна о томе?
Срећнији пут би био, идући редом, истина-покајање-опрост-сећање и незаборав
Али,
латини имају формирану свест о некажњеном, а реално награђеном геноциду. Више пута. Католичење је константан и паралелан процес. Тренутно интезивно раде на тровању своје омладине и уместо истине сервирају мржњу погану и темеље за нови рат. Неће истину и покајање, да им опростимо и сећајући се свега, памтимо и никада не заборавимо.
Ћераћемо се, значи.
https://www.youtube.com/watch?v=dHwo8HphvLI&list=PLc_3Max5e2gw_obPS_ipYdnq4ldBKRw6E
Душка, видиш колико је у народу убијена вјера, достојанство и емпатија. Нема нико снаге, ни емоције. А некажњено, сакривено зло кад тад се пробуди у још горем облику.
Tuge naše. Zaista smo mučenički narod. Ova tetica što plače, koliko je bola u njoj, skoro da je čujem. Zar išta na svijetu ima opravdanje za ovakve suze, ovu nesreću?