Дан Светих Петра и Февроније – Дан породице, љубави и верности

Пише: Остоја Војиновић

Данас је Дан Светих Петра и Февроније, заштитника породице и брака. Празнује се као национални празник у Руској Федерацији од 2008. године, и од тада, се и у Србији, у сарадњи са Руским домом и Руском црквом – организују културне манифестације у част Дана Породице.

Установљено је признање, Медаља „Светог Петра и Февроније“, која се уручује брачним паровима који су 25 година и дуже у браку, за верност и оданост породици и породичним вредностима.

Свети Петар и Февронија празнују се литургијски и освештавањем славских колача поклоника Цркве у руском граду Мурому, где се налази Кивот са Светим моштима Кнеза Петра и Кнегиње Февроније. Симбол Празника који се данас празнује широм света је цвет камилице.

У четвртак, 8. јула у Београду биће уприличен пригодан програм поводом обележавања Дана породице, љубави и верности.

У част покровитеља празника Светих благоверних Петра и Февроније Муромских, који су постали узор брачне верности, узајамне љубави и породичне среће, у Подворју Руске Православне Цркве у Београду биће одржана Литургија коју ће служити умировљени Епископ канадски г. Георгије (Ђокић). Почетак Литургије у 9:00.

Обележавање празника наставиће се у Руском дому у 12:00 свечаном доделом одликовања супружницима који су у складном браку провели више од 25 година. Плакете „За љубав и верност“ примиће више од двадесет брачних парова, а међу добитницима су и вишечлане породице са Косова и Метохије: Далибор и Ана Вучковић, који подижу деветоро деце, Борко и Ана Илић, родитељи четворо деце, Владимир и Ана Вучковић, родитељи петоро деце. Њихово учешће у свечаности благословио је Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски г. Теодосије.

Свечани програм одржава се уз благослов Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и уз подршку Српске Православне Цркве, Подворја Руске Православне Цркве у Београду и Фондације за социјално-културне иницијативе.

Руски празник „Дан породице, љубави и верности“ осваја све већу љубав и популарност у Србији. Близак је братском српском народу јер носи идеју очувања традиционалних породичних вредности, па зато не чуди учешће великог броја супружника у овој свечаности.

Ако је ишта најугроженије данас код нас, то је угрожена породица.Нажалост, породица је  разбијена, али то неко чини плански, јер зна када се разбије породица, онда је то и разбијено друштво, разбијена заједница, а тиме разбијена и држава. Само држава опстаје онолико колико је њена породица здрава. Нажалост, данас  видимо да је породица разорена, деца одвојена од родитеља, родитељи од деце; сви живе неким својим животом, посебним, појединачним, одвојени, а ми смо благодатна заједница.

У целој Русији 8.јула прославља се Дан Светих Петра и Февроније – Дан породице, љубави и верности. Ова историјска традиција сеже у хришћанску прошлост, а у савременој Русији је доживела препород у виду новог општенародног празника који је објединио све верске конфесије. За разлику од западног празника заљубљених, дана светог Валентина, руски празник ставља акценат на друге аспекте љубави.

Дан породице, љубави и верности, везан је за брачни пар из Мурома.Љубав између Петра и Февроније детаљно је описана у „Повести о Петру и Февронији“ – ремек-делу староруске књижевности 16. века. Супружници су управљали Муромском кнежевином у 13. веку, живели су дуго, умрли истог дана и сахрањени у истом гробу. Руска православна црква их је канонизовала 1547. године. Од тада су свети Петар и Февронија за православне хришћане постали симбол супружанске љубави и верности. Горњи дом руског парламента је 2008. године празнику доделио статус Сверуског државног празника и дефинисао његов симбол: белу раду. Идеју празника подржале су све верске конфесије у земљи.

Тада су многи градови Русије, у оквиру Свенародног програма „У кругу породице“, почели да подижу споменике Петру и Февронији. Први споменик се појавио исте 2008. године у граду Мурому, постојбини православних светитеља. И њихове мошти су тамо, у Тројицком манастиру. Већ наредне 2009. године споменици су подигнути у Архангелску, Уљановску, Јарослављу, Сочију и Абакану, а касније и у Нефтејуганску, Јошкар Оли, Самари, Владивостоку, Благовештенску, Иркутску, Јекатеринбургу, Калуги, Тамбову и Новосибирску.

Празновање дана Петра и Февроније често се упоређује са даном светог Валентина, иако се догађаји везани за ове празнике, као и њихов смисао, веома разликују. Дан светог Валентина је дан заљубљених, испуњен романтиком и малим изјавама љубави. Руски празник ставља акценат на друге аспекте љубави. Дан светог Петра и Февроније везан је за појмове као што су породица, брачна верност и љубав која одолева свим животним искушењима.

Данас млади у Русији сами бирају шта ће да празнују. Ако неко хоће да проводи време у кругу пријатеља и размењује комадиће папира исечене у облику срца пробијеног стрелом, он бира Дан светог Валентина. А коме су важнији национална традиција и историјски садржај празника, њему ће више одговарати Сверуски дан породице, љубави и верности, везан за древну руску причу о брачном пару Петру и Февронији.

У наше време, на „дан светог Валентина“, људи показују своју наклоност и љубав слањем откривених цветова својим најмилијима. Легенда је лепа. Али зашто ми заборављамо друге, лепше празнике – дан светих благоверних Петра и Февроније, поштованих у Руској Православној Цркви? У Русији од давнина се на тај дан одавала пошта благоверним Петру и Февронији Муромским – покровитељима супружничке љубави и породичне среће.Становници Мурома су и предложили да се овај празник породичних вредности претвори у савезни празник. Јер управо у том старом граду, 280 километара од Москве, у 13. веку живео је легендарни кнежевски пар, Петар и Февронија, а сада се тамо чувају њихове мошти.

Савременим Русима Петар и Февронија изгледају као идеал породичног пара, љубави и верности. По мишљењу председника Синодалног информативног одељења Московске патријаршије Владимира Легојде, Повест о Петру и Февронији Муромским ће бити популарна за сва времена, зато што говори о вечним вредностима, породици, љубави и верности:

Тамо постоје три фундаментална момента, која су и ван времена важна, и за свако време прихватљива. Петар почетком ове повести убија змаја, али капи крви које на њега падају стварају чиреве, и нико не може да га излечи. Он је победник, има снагу и храборст, али не може да буде исцељен, тачније у њему нема целовитости. Он стиче ту целовитост само онда када створи породицу са оном женом која му је предоређена Богом. Само љубав може да помогне човеку да стекне целовитост.

Следећи важан моменат: пошто девојка Февронија није племенита рода, Петру предлажу да бира између породице и власти. И он бира породицу, јер ова вредност је важнија од свега осталог, без ње човек једноставно не може да се реализује. И Петар одлази са женом, остављајући кнежевски престо.

И тада, трећи принципијални моменат – становници Мурома сами их моле да се врате, пошто схватају да без ове дивне, необичне породице живот неће бити потпун.

Пред смрт, примивши монаштво, супружници су оставили завештање да их сахране у једном ковчегу са танком преградом, који је био унапред припремљен. Петар и Февронија су умрли истог дана и сата 8. јула (односно по светоотачком Црквеном календару 25 јуна),1228. године, мада су против своје воље били положени ради опела у различите ковчеге. Али ујутру су се они на чудесан начин сјединили у једном ковчегу. Поново су покушали да их раздвоје, али су наредног јутра тела супружника поново била заједно. Од тада их више нису раздвајали.

1552. године Петар и Февронија Мурмомски су били канонизовани. Милиони ходочасника из свих крајева Русије и света долазе да се поклоне чудотворним моштима светих супружника, које леже у Свето-Тројицком манастиру Мурома. Они који немају среће у породичном животу моле се да сретну своју другу половину, лишене материнства да добију децу, супружници моле за породице и децу.

Празник чији су покровитељи постали свети Петар и Февронија, обједињује Русе око главне вредности за сваког човека, независно од узраста, социјалног положаја и вероисповести – његове породице. Из године у годину он се обележава у читавој земљи – честита се породицама са много деце и заслужним супружницима.

Захваљујући Дану породице, љубави и верности, међу младима се препорађа традиција веридбе. Сада млади руски грађани просе руку и срце управо 8. јула (односно по светоотачком Црквеном календару 25 јуна).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: