Данас избори у Немачкој, Ангела Меркел жели трећи канцеларски мандат

Немачка данас бира посланике за нови састав Бундестага. Према последњим анкетама, Хришћанско-демократска унија Ангеле Меркел убедљиво води, али је питање да ли ће влада остати иста као и до садa.

На изборима за Бундестаг учествују 34 странке, али реалну могућност за улазак у парламент имају кандидати пет странака.

Према последњим истраживањима која су урађена непосредно пре избора, убедљиво води Хришћанско-демократска унија (ЦДУ). Странка актуелне канцеларке Ангеле Меркел има подршку 40 одсто бирача.

Опозициона Социјалдемократска партија Немачке (СПД), чији је главни кандидат Пер Штајнбрик може да рачуна на 27 процената бирача.

Странка Зелених, која на ове изборе излази са два главна кандидата – Јиргеном Тритином и Катрин Геринг-Екарт, има 9 процената подршке.

Левица има чак осам главних кандидата, предводи их Грегор Гизи, а за њих би гласало 8,5 одсто Немаца. Странка слободних демократа (ФДП), односно либерали, чији је главни кандидат Рајнер Бридерле, налази се на самој ивици цензуса и има подршку 5,5 процената гласача.

У Бундестаг највероватније неће ући новоформирана странка „Алтернатива за Немачку“ која има 4 одсто подршке. Она први пут учествује на изборима, а залаже се за излазак Немачке из еврозоне и повратак немачке марке.

Пиратска странка, која је претходних пар година имала прилично успеха на више покрајинских избора, сада има само око два одсто подршке. На изборима учествује и крајње десничарска Национал-демократска партија Немачке (НПД), и бројне друге мале странке.

Борба за „други глас“

Немачки изборни систем је сложена комбинација већинског и пропорционалног система и назива се „персонализовани пропорционални систем“. Сваки бирач има два гласа – „првим гласом“ непосредно бира кандидата у свом изборном округу у којем мандат у Бундестагу добија онај ко има просту већину гласова, независно од тога у којој је странци.

„Другим гласом“ бирач одлучује о посланицима који ће преко покрајинске страначке листе ући у Бундестаг. Ти, „други гласови“ су одлучујући, јер одређују која странка ће добити највише места у Бундестагу и тиме право да именује канцелара и састави владу.

„Други гласови“ биће и данас кључни, пре свега када је реч о уласку либерала у Бундестаг. Они су у претходном мандату били у коалицији са ЦДУ, и демохришћани би да то тако остане и након избора. Међутим, политичари из странке Ангеле Меркел оштро су критиковали одлуку либерала донету након пораза на прошлонедељним изборима у Баварској, да се у последњим данима кампање концентришу на то да бираче убеде да им дају „други глас“ и тако им обезбеде улазак у Бундестаг.

Могуће коалиције

Уколико либерали не буду ушли у парламент, најреалнија опција јесте формирање тзв. „велике коалиције“ између демохришћана и социјалдемократа. Она је у Немачкој постојала између 1966. и 1969. и од 2005. до 2009. са Ангелом Меркел као канцеларком. Политичари је сматрају „нужним злом“, али сваки четврти немачки бирач, како показују анкете, прижељкује баш такву владајућу коалицију.

На другој страни, опозиционе странке – социјалдемократе и Зелени, чак и да прођу боље него што сада показују анкете, не би могли да формирају владу левог центра јер су током кампање искључили сваку могућност коалиције са Левицом.

Милиони гласају

Право гласа на изборима за 18. сазив немачког парламента има 61,8 милиона немачких држављана. Од тог броја, 31,8 милиона је жена и 30 милиона мушкараца. Међу гласачима има преко пет милиона људи страног порекла, а из иностранства би требало да стигне око 67.000 гласова немачких држављана. На изборима у недељу први пут ће гласати три милиона бирача рођених између 28. септембра 1991. и 22. септембра 1995. године.

Биралишта су отворена од 8 до 18 часова, а прве прогнозе на основу излазних анкета биће познате само пар минута након затварања бирачких места.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: