Данас је празник Рођења Пресвете Богородице: Слава Цетиња, Цетињског манастира и цркава

Данас је празник Рођења Пресвете Богородице. Срећна слава града Цетиња, Цетињског манастира и свих цркава у граду Цетињу!!!

За оне који не знају празник Рођења Пресвете Богородице се славио до 1945. г. као слава града Цетиња. То је слава свих храмова у граду Цетињу. Стари и нови Цетињски манастир су посвећени Рођењу Пресвете Богородице као и Влашка црква и Гробљанска црква.

Цетињски манастир – сједиште Митрополије црногорско-приморске

Историјат Цетињског манастира

Сједиште Митрополије налази се у Цетињском манастиру од његовог оснивања до данашњих дана. Господар Зете кнез Иван Црнојевић подигао је манастир Рођења Пресвете Богородице на Цетињу 1484.године као сједиште Зетске митрополије. Његово оснивање дешава се у епохи пада Цариграда (1453), када се мала Зетска држава, нападнута од моћне Османлијске империје, повлачила из равнице око Скадарског језера у теже приступачне предјеле, тражећи спас за свој опстанак. Тај историјски и по много чему преломни догађај, један је од најзначајнијих датума историје Митрополије црногорско-приморске и Црне Горе.

Оснивање Цетињског манастира кнезом Иваном Црнојевићем (1484) и пренос столице Зетских митрополита, заједно са престоницом Зете, на Цетиње, нестанак државе Зете (1499), допринијели су да Цетињски митрополити, поред апостолско-црквеног служења, преузму на себе, већ од XVI вијека, и свенародну бригу. То нарочито важи за вријеме светородне лозе Петровића.

Стари Цетињски манастир на Ћипуру који је подигао Иван Црнојевић срушен је од стране Млечића 1692.г. при упаду Сулејмана Бушатлије на Цетиње. Обновљен је од стране митрополита Данила Петровића почетком XVIII в. Тада је обновљен у близини срушеног, на мјесту гдје се највјероватније налазио двор Црнојевића, при чему су са старог здања пренесени ктиторски натпис који се налази изнад улазних врата храма, капители на манастирском конаку и грб Црнојевића узидан у спољну страну олтарске апсиде цркве Рођења Пресвете Богородице. Иако је од свог обнављања био на великим искушењима, паљен и рушен неколико пута, од тог времена, па до данас, ова епископска столица потврдила је своју апостолску мисију.

У Црној Гори теократија је била присутна дуже од три стољећа. Цетињски митрополити постају и владари, господари државице која се формирала око Цетињског манастира, а притом и носиоци обновитељне „идеје“ славено-сербског царства и Пећке Патријаршије, као њени егзарси од 1750. године (ту су изузетну улогу имали Свети Петар I Цетињски и Свети Петар II Ловћенски тајновидац). Тако се, заиста, у једном периоду, међу зидинама Цетињског манастира налазила, поред духовне, и сва законодавна, судска и извршна власт Црне Горе. И из тих разлога могло би се рећи да је Цетињски манастир јединствен у читавој православној Васељени, јер је у најтежим историјским превирањима на простору Црне Горе, заправо био и манастир, град, и држава, о чему свједоче манастирска здања и институције које су у њима радиле.

Од оснивања Цетињског манастира као сједишта Зетске митрополије, цетињски митрополити су истовремено и његове старешине. Међу њима било је светитеља, исповједника, мученика, великих пјесника, књижевника, историчара, философа, преводилаца, црквених организатора и великих државника. Према досад познатим подацима, данашњи Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић је четрдесети старешина Цетињског манастира од његовог оснивања.

Оно што даје посебно мјесто Цетињском манастиру јесте Ободско-цетињска штампарија, прва ћирилска јужнословенска штампарије у XV вијеку. Њено оснивање дешава се у епохи проналаска штампе (штампање Гутенбергове Библије, 1455) На њеном ћирило-методијевском језику србуљске (српске) рецензије утемељена је сва потоња просвјета, писмо, језик, књижевност, богословље Црне Горе

Живот манастира

Од 1484. године, када је благовјерни кнез Иван Црнојевић саздао манастир, па све док га Млеци нијесу срушили (1692), Цетињски манастир је представљао богату и плодну општежитељну заједницу, а истовремено и митрополитско сједиште. Од 1701. године, када га је обновио утемељивач светородне лозе Петровића, митрополит Данило I, па готово до краја XIX вијека, манастир је био првенствено митрополитско и државно сједиште, те је и живот у њему био томе прилагођен и тиме омеђен. И послије раздвајања световне од духовне власти, до којег је дошло по упокојењу Св. митрополита Петра II (1851), манастир и даље на првом мјесту служи као епископски дом.

Под утиском такве вишевјековне улоге Цетињског манастира, људи су најчешће превиђали да је он саздан, као и све остале монашке заједнице, превасходно ради молитвеног облагодаћења и оних који у њему живе и вјерних, који у њему виде ослонац и образац православне вјере и православног живљења – да је он прије свега молитвено мјесто, а тек онда митрополитско сједиште, културно-историјски споменик, административни центар, простор за културна дешавања, поклоничко мјесто…

Непрекидно испуњавајући своју духовно-просветну мисију, монаси Цетињског манастира су од првога дана у складу са својим могућностима, радили и на описмењавању и учењу основним истинама православне вјере младих покољења Црне Горе. При Цетињском манастиру од самог његовог настанка, као митрополитског сједишта, радила је манастирска школа. Цетињски манастир са својим старешином – Митрополитом и монасима и у најтежим временима борбе за опстанак и очување светиње био је главни духовно-просветни стожер и чувар народне душе, свијести и савјести. О томе довољно говори чињеница да су у XIX вијеку основане и радиле под окриљем Цетињског манастира: Основна школа, Богословија, Гимназија, Богословско-учитељска школа и Дјевојачки институт.

Светиње

У Манастиру се данас чувају велике светиње хришћанске васељене. Под сводовима Цетињског манастира налазе се мошти многих небеских заступника. Међу њима су мошти Светог Петра I Цетињског, Светилника Православља и у своје и у наше вријеме, који је овдје, као пастир добри неуморно бринући о свом стаду, узрастао „у мјеру раста висине Христове“ и задобио неувенљиви вијенац славе. Манастир Рођења Пресвете Богородице, под вјечним покровитељством Приснодјеве, исклесао је на камену подвижничког живљења и друге светитељe: Светог Василија Острошког, који је својевремено био ђакон у Цетињском манастиру и чије су и мошти једно вријеме боравиле у њему, као и Светог Петра II Ловћенског тајновидца, чијим стопама, као и његовог светог стрица, освећена је свака стопа манастира
Цетињски манастир поред многостраних плодова његовог дјеловања, задобија данас још више на значају присуством у њему три знамените древне хришћанске светиње: руке Св. Јована Крститеља, дијела Часног Крста и чудотворне иконе Мајке Божије, зване Филеримосa (привремено утамничене у цетињском Народном музеју), сликане по предању Апостолом и Еванђелистом Луком. Ове светиње су живи свједоци историјског догађаја који се десио прије нешто више од 2.000 година. Оне, прошавши од Севастије и Ефеса до Цариграда и Родоса, од Јерусалима и Малте до Петрограда и Београда, Промислом Божјим скрасиле су се на Цетињу, у граду гдје су сви храмови посвећени Рођењу Пресвете Богородице. Њима Цетињски манастир заиста стиче васељенски значај.

Ризница Цетињског манастира

Бурна и богата историја ових простора завјештала је кроз вјекове будућим покољењима црквено благо непроцјењиве вриједности. Дио тог блага се чува у ризници Цетињског манастира, која је настала кад и сам манастир, 1484. године. Стварана и чувана вјековима, ризница је живо свједочанство тешких времена мукотрпног битисања некадашње древне Зетске митрополије, а затим Митрополије црногорско-приморске. Ризницу Цетињског манастира по богатству, културно-историјским и умјетничким вриједностима сматрају једном од најзначајнијих не само у Црној Гори већ и на ширим просторима.

Збирка рукописа, као цјелина, у умјетничком смислу је највреднији дио ризнице Цетињског манастира. У њој се налазе примјерци рукописа који су настајали од краја XIII па све до почетка XIX вијека.

Ризница Цетињског манастира посједује изузетно драгоцјену збирку старих штампаних књига, међу којима су примјерци Октоиха првогласника из 1494, из штампарије Црнојевића, која је радила под сводовима Цетињског манастира (1493–1496). Збирка садржи примјерак прве ћирилске штампане књиге из 1491. године, Краковски часослов из штампарије Швајполта Фиола, затим књиге из венецијанских штампарија Божидара и Вићенца Вуковића, Јеролима Зигуровића, Стефана Мариновића Скадранина, Мркшине цркве и других. Бројна збирка окованих Јеванђеља у ризници Цетињског манастира садржи репрезентативне примјерке домаћег и руског златарства.

Ризница Цетињског манастира посједује и бројну збирку икона. Највећи број њих потиче из XVII, XVIII и XIX вијека. Поред књига и икона, у ризници се чувају збирке обредних предмета, црквеног веза, владичанских одежди, грамата, печата, одликовања, умјетничких слика и другог. У овој богатој збирци истичу се предмети који се одликују љепотом умјетничке и занатске израде као што је изузетни дуборезни и оковани крст владике Руфима, рад мајстора Ђура Чајничанина из 1634. године. У збирци драгоцјености од текстила значајем и љепотом умјетничке и занатске израде издваја се круна Светог краља Стефана Дечанског из XIV вијека, док су у збирци црквеног веза посебно значајни и лијепи примјерци: епитрахиљ Светог Саве из XII вијека и аер (воздух) манастира Милешеве, рад дијака Георгија из 1660. године. Богата је и врло репрезентативна збирка одежди црногорских владика из династије Петровића, рађена од финог броката са златовезом.

Манастирска здања

Цетињски манастир посједује здања која се налазе у склопу престоног Цетиња, као и она на манастирским имањима – метосима, ван саме престонице. У поглављу о Манастирима митрополије црногорско – приморске дат је списак и хронологија настајања и обнове објеката Цетињског манастира, а веома детаљан приказ историјата у недавно објављеној монографији „Цетињски манастир Рођења Пресвете Богородице 1484 – 2014“ (Цетиње, 2014)

Закључак

Манастир Рождества Пресвете Богородице, био је и остао, кроз своје више него петовјековно зрачење и кроз сва искушења, једно од ријетких црквених, културно-просвјетних и народно-државотворних средишта, не само код нас, него и шире у свеправославној, односно свехришћанској васељени. Он је цетињску пустињу преобразио у светилиште слично ономе светог града Јерусалима, у нашој пак помјесној Цркви, по улози и значају, припада му, као манастиру, такорећи прво мјесто послије манастира Пећке патријаршије. Тај значај добио је тиме што је од самог оснивања до данас био сједиште Зетске, потоње Цетињске митрополије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: