Данас је Врбица, ове године без дjечије граје

1 min read

5 година ‎ ИН4С

У хришћанству данашњи празник означава побједу живота над смрћу; на богослужењима се помињу страдања Христова и васкрснуће Лазарево као гаранција за васкрсење свих вјерника.

Лазарева субота је сјећање на догађај у Витанији, гдје је живио млади човјек Лазар са сестрама Мартом и Маријом, који је са свим појединостима описао јеванђелист Лука. На вијест о смрти Лазаревој, како је записано у Јовановом Јеванђељу, Исус је дошао у Витанију, гдје је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен.

Дошао је до гроба, наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе, што је он и учинио, сав увијен у погребне покрове, каже предање које је пренио свети Јован у свом Јеванђељу.

Овај догађај сматра се у хришћанству побједом живота над смрћу и наговјештај Христовог страдања и васкрсења, у коме је основа новозавјетне вјере.

То последње чудо Христово, који се већ прочуло по чудесним исцјељењима и другим подвизима којим је потврђивао снагу потоње вјере, озлоједило је јудејске свештенике и узрок је пресуде на смрт распећем коју му је у сриједу, у недељи страдања, изрекла јеврејска скупштина Синедрион.

Лазар је живио још тридесет година као епископ на Кипру, гдје га је посјетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен.

Спомен светог Лазара Четвородневног слави се од првих дана хришћанства, а његово име је симболично и на јеврејском језику Ел-азар значи – Бог је помогао.

Његове мошти почивају данас у Цариграду, гдје су пренијете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, гдје је стајала надгробна плоча са натписом „Христов пријатељ“.

Обичаји за Врбицу

На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе и тиме симболично представља свечани Исусов улазак у Јерусалим, када су га дочекали поштоваоци и следбеници.

У Српској православној цркви, Врбица је дјечији празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: „Пустите дјецу мени, јер таквих је Царство небеско“.

Врбицу обично у цркву носе дјеца у суботу по подне да би је оставили у цркви да се на Цвијети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после дијеле народу.

На тај празник се обично бере цвијеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Цвијећем се рано ујутро кити кућа, а водом у којој је стајало, умивају се укућани.

Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвијећем.

С обзиром на то да је овај празник у време ускршњег поста, црквено правило је да није добро на тај дан играти и пјевати.

Наравно, славска трпеза је увијек посна. Данашњи празник најављује сјутрашњи – Цвијети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.

Ове године, због епидемије, света богослужења прате се путем телевизијског и радио-преноса и црквених интернет-странице.

Вјерници могу са својим парохом да се договоре о термину причешћа у свом дому.

Прочитајте ЈОШ: