Данас можемо да посматрамо ријетку појаву прелаза Меркура преко Сунчевог круга
Меркуров привидни пречник је 200 пута мањи од Сунчевог котура (Фото: РТС)
Меркур и Венера су једине планете које су ближе Сунцу од Земље. Обично, гледано са Земље, пролазе привидно изнад или испод Сунчевог диска на свом путу око Сунца. Ипак, када се догоди да је нека од ових планета у линији са Земљом и Сунцем, можемо да видимо малу црну тачку како путује преко Сунчевог диска.
Прелаз Меркура преко Сунчевог круга представља појаву која би прошла непримијећено да није астрономима толико важна, између осталог и због временских циклуса на који се дешава. Последњи видљиви транзит Меркура догодио се 2016. године, а после данашњег прелаза, следећ пут ће бити видљив 13. новембра 2032, а затим 7. новембра 2039. године.
Ову ријетку појаву није лако посматрати, прије свега, зато што је Меркуров привидни пречник 200 пута мањи од сунчевог котура и на сунчевом фону он се тешко опажа, напомиње астроном Бранко Симоновић из Астрономског друштва „Руђер Бошковић“, преноси РТС.
„Ова појава ни на који начин не утиче на нас. Да не знамо да се збива, не бисмо је ни примијетили. Више нема онај значај који је некад имала, а прелази унутрашњих планета, као што су Меркур и Венера, испред Сунца, односно преко Сунчевог лика су својевремено биле веома важне зато што смо захваљујући геометрији, пратећи ту појаву из двије најудаљеније могуће тачке у том тренутку одакле је могло да се посматра, били у стању да одредимо удаљености у васиони“, објашњава Симоновић.
До тада, на основу посредних, Кеплерових закона, знало се колика је удаљеност, рецимо, Земље од Сунца, што се назива астрономска јединица, али не у километрима, већ у релативним јединицама. На овај начин то је могло да се прерачуна у миље или километре и на тај начин смо први пут постали свјесни раздаљина у Сунчевом систему, како то данас знамо, додаје астроном.
„Овај пролазак Меркура који се тренутно дешава, трајаће од 13.35 када ће се смијенити први и други контакт Меркура са Сунчевим котуром, па негдје до 18 часова“, напомиње Бранко Симоновић.
До овог прелаза Меркура долази неких 13 до 14 пута током стољећа. Ако знамо да се планете крећу око Сунца по једној равни, онда је за очекивати да проласци Меркура и Венере прате одређене циклусе и да се циклично дешавају. Међутим, до тога не долази јер се путања њиховог кретања не поклапа у потпуности са том равни, већ је мало нагнута, али довољно да се то редовно не понавља.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
