Данас нама кажу, деци овог века, да смо недостојни историје наше: Милан Ракић – На Газиместану
Видовдан на Газиместану
Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.
Заљуљано царство сурвало се с вама…
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.
Косовски јунаци заслуга је ваша
Што последњи бесте. У крвавој страви,
Када труло царство оружја се маша,
Сваки леш је свесна жртва, јунак прави.
Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река,
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли, јер зна да си мати,
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи,
Не могаше ником свесну љубав дати!
И данас кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… Najveći!
Onaj što je stajao u borbenom stroju na Polju božurova, dobrovoljac, dok je neko govorio NJEGOVU pjesmu, znali nijesu da je pjesnik TU, među njima …
Dok je pisao, bio je u salonu, dok je živio bio je u stroju! Živio je svoje pjesme.
U vječnom je stroju, Milane Rakiću, jedan on!
Ove pjesme više nema u čitankama. Izbacili su je Zuvdijini šupkatori. Nadam se da će naša djeca učiti pravu književnost.
Добро речено тако и треба
Kad sam je davno citao u skoli, nijesam je shvatao…a sad-suze idu…