Данас почињу у Црној Гори промоције књига ,,Српско срце Јоханово” Веселина Џелетовића и зборника ,,Не дамо светиње”

Џелетовић: Зборник ,,Не дамо светиње“ представићемо у Црној Гори тамо гдје је и потекао; Одбраном светиња браћа у Црној Гори су одбранили и светиње на Косову и Метохији“

У сали Скупштине општине Жабљак у понедјељак 22. априла у 19 часова биће одржана промоција романа о трговини органима на Косову и Метохији књижевника Веселина Џелетовића ,,Српско срце Јоханово” који је писан према истинитим догађајима и Зборника радова ,,Не дамо светиње” мање или више познатих аутора које је објединила идеја очувања своје вјере и величанствене литије.

Зборник ,,Не дамо светиње“ ће, по ријечима Џелетовића“ бити представљен у Црној Гори тамо гдје је и потекао: осим Жабљака, 23. априла у Пљевљима, 24. априла у Никшићу и 25. априла у Будви.

Џелетовић je Радију ,,Светигора” казао да су у Црној Гори браћа и сестре дозволили да се донесе дискриминаторски закон о слободи вјероисповијести то би се исто касније, по узору на Црну Гору, десило и на Косову и Метохији

Џелетовић је у наставку разговора говорио и о својој новој књизи ,,Небески аделфат“ (аделфат означава доживотно издржавање кога је манастир давао у надокнаду за поклон који му је дат у имањима или новцу).

Џелетовић је подсјетио и на своју књигу ,,Последњи витез“ о витезу нашега рода Милошу Ћирковићу, коју је посветио нашем блаженог спомена Митрополиту Амфилохију, црквеним великодостојницима, свештенству и монаштву Српске Православне Цркве који су, у то вријеме, били на Косову и Метохији.

,,У својој новој књизи описао сам страхоте које су се дешавале у селу Бело Поље код Пећи. Милош Ћирковић остаће упамћен по оној својој реченици: ,,Ви идите ја нећу“ а цио роман прича је о огњишту које се не напушта. Задивљен сам улогом нашег свештенства у овом периоду. Остаће ми заувијек урезана у сјећању слика Митрополита Амфилохија, који, стојећи усправно, служи опијело у Белом Пољу, и не примјећујући метке који звижде око његове главе, док су војници КФОР-а залегли на земљу“- сјећа се Веселин Џелетовић.

Дјело по којем Џелетовића препознају је ,,Српско срце Јоханово”. Роман је писан по поеми која је настала по истинитом догађају, о Њемцу који носи срце Србина киднапованог на Косову и Метохији 1999. године који доживљава и своју екранизацију у филму ,,Жетва“ америчког режисера и сценаристе Пола Кампфа о трговини органима Срба на Косову и Метохији крајем деведесетих година прошлог вијека. Са снимањем се креће 20. априла а очекује се да задње сцене буду снимљене у јуну у Италији или у Црној Гори.

Џелетовић каже да је ,,Жетва“ борба за његов завичај. Видјели смо тизер за филм који прати дивна пјесма ,,Јечам жњела Косовка дјевојка“ а музику за филм је радио Горан Бреговић.

Потресну причу ,,Српско срце Јоханово“ Џелетовић је преточио најприје у поему а затим и роман.

,,Овај роман је плод једног сусрета. Лично сам упознао човјека који носи срце киднапованог Србина са Косова и Метохије, 2004. године у вријеме када се још није говорило о трговини органима и када је све то за мене било непознато. Прича коју ми је испричао произвела је тако велики бол у мени, који је дуго тињао, да сам поему ,,Српско срце Јоханово“ написао за два сата. На молбу великог броја људи, који су на интернету прочитали поему, на основу ње сам написао и роман који је до сад доживио четрнаест издања јер су се за ову причу сва врата отварала и роман је сам налазио пут до својих читалаца. Ова прича је преведена на руски (три издања), италијански, грчки и јерменски језик. Истина је као вода која сама налази свој пут, нешто је увијек отварало та врата и тјерало да се та страшна истина о страдању Срба на Коосву и Метохији сазна“- каже Веселин Џелетовић.

Џелетовић каже да се на једној сахрани на Косову срео са човјеком који носи срце Србина.

,,У периоду од три године, колико је он долазио на Косово и Метохију да види дијете, ја сам водио разговоре са њим и испричао ми је цијелу своју причу. Тај Њемац је оболио од тешко болести срца и плус тога је имао увећано срце. Доктор му је рекао да му нема спаса и дао му двије-три године живота рекавши да му је једини спас да се уради трансплатација органа, што значи да се нађе неки донор за срце и упутио га хуманитарној организацији “Евротрансплант“ да тамо покуша да нађе донора за срце. Ту су му рекли да је последњи на листи чекања и да тек за неких двије године може наћи донора. Тада му је пришао један од седамдесет координатора који раде у тој хуманитарној организацији и рекао да срце може и да се купи. Не знајући о чему се ради он је пристао да купи срце и дао огромну суму новца. Операција и постопративни ток прошли су у најбољем реду. Јохан са новим срцем почиње нови живот, почевши да сања неке слике које никад раније није сањао. Због свега тога он је пожелио да сазна ко је тај човјек због кога је жив и који му је спасао живот. Јавио се оном координатору и добио име и презиме човјека са Косова и Метохије. (Изгледа да су Срби, када су били киднаповани из својих кућа, били приморани да потпишу папире да су донори органа, чиме су то Албанци покушали да све то уведу у легалне токове).

,,Сазнавши ко је човјек чије срце носи, он је кренуо пут Косова и Метохије да, с обзиром да је племићког поријекла и јако богат, понуди новац породици човјека због кога је жив. Отишао је до његове куће гдје је доживио онај преломни сусрет са дјететом Србина чије је срце сада куцало у његовим грудима. Много је заволио дјечака, толико да је када га је срео први пу, срце само хтјело да искочи из његових груди. И дјечак је много заволио Јохана. Након што је мајка дјетета извршила самоубиство, Јохан је добио необјашњив порив да усвоји дјечака, јер није могао да се смири док то не учини. Због свега тога Јохан Вагнер ми је и испричао ову истину. Међутин, стриц није желио да дијете да на усвајање иако је и сам много заволио Њемца, с образложењем да не жели да дјечак, као последњи представник њихове породице буде поунијаћен, да пређе у католике. На то је Њемац рекао да то није никакав проблем јер ће и он прећи у Православље што је и урадио. Тако је Јохан усвојио малишана“-прича Џелетовић.

Веселин Џелетовић је предсједник Удружења књижевника ,,Поета”. Објавио је велики број књижевних критика и рецензија као и осам књига. Уређивао је више часописа, зборника и двије антологије поезије. Његове књиге преведене су на девет језика. Добитник је бројних признања и повеља као и члан многих књижевних клубова и удружења.

Извор: Српска тв/Слободанка Грдинић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: