Данас ванредни избори у Њемачкој

У Њемачкој се одржавају ванредни парламентарни избори, организовани након распада тројне коалиције канцелара Олафа Шолца, а према испитивањима јавног мњења, конзервативци имају највећу подршку.
Ово је тек четврти пут у новијој историји после Другог свјетског рата, да се у Њемачкој одржавају ванредни парламентарни избори и на њима ће више од 59 милиона становника Њемачке бирати 630 посланика који ће имати мандат од четири године и задатак да одаберу новог канцелара и владу.

На изборима учествује 29 странака, али ће само 10 имати кандидата у свих 16 њемачких савезних покрајина.

Најзаступљенија је Хришћанско демократска унија (ЦДУ) која учествује у 15 покрајина, сем у Баварској гдје је представља сестринска странка Хришћанско социјална унија (ЦСУ).

Највише странака учествује у Берлину и покрајини Сјеверна Рајна – Вестфалија – по 18 листа, док их је у Баварској 17, а многе странке наступају у само по једној покрајини.

Бирачка мјеста биће отворена од 8 до 18 часова, а одмах по затварању биралишта биће објављени резултати излазних анкета урађених на бирачким мјестима, док се прве званичне пројекције резултата очекују током изборне ноћи.

Два гласа на једном бирачком листићу

Бирачи у Њемачкој имају два гласа на једном бирачком листићу.

На лијевој половини се налазе имена појединачних кандидата која су посебна за сваки бирачки округ, док се на десној налазе имена странака које се такмиче у покрајини одакле је гласач.

За улазак у Бундестаг, странкама је важно да освоје више од пет одсто гласова са десне половине бирачких листића и тиме прелазе обавезни цензус.

Систем се компликује одлучивањем о конкретним кандидатима која улазе у парламент, јер се у обзир узимају и гласови које су добили појединачни кандидати.
Фридрих Мерц најизгледнији за мјесто новог њемачког канцелара

Мерц је изричит да са десничарима не жели будућу коалицију, што АфД поново оставља у опозицији.

ЦДУ ће партнере највјероватније тражити у социјалдемократама или зеленима.

СПД и ЦДУ/ЦСУ су већ четири пута заједно владали од Другог свјетског рата, од чега три пута под вођством бивше конзервативне канцеларке Ангеле Меркел.

До расписивања ванредних парламентарних избора у Њемачкој дошло је када је у такозваној „семафор“ коалицији, која је на власти била од 2021. године и коју су чинили социјалдемократе, Либерали и Зелени дошло до несугласица око привреде и буџета.

То је кулминирало у новембру и децембру прошле године и довело до тога да њемачки канцечар Олаф Шолц смијени министра финансија и лидера Либерала Кристијана Линднера, што је аутоматски довело до распада владајуће коалиције.

Бундестаг је захтјев за расписивање ванредних избора донио тек из другог пута и то када је њемачки председник Франк-Валтер Штајнмајер распустио парламент.

Први прелиминаарни резултати биће познати недуго наакон заатварања биралишта.

Ови гласови могли су до претходних избора да донесу и директни мандат појединачном кандидату, чак и ако његова партија не успије да прескочи цензус.

Многи Њемци сопствени глас увелико су послали јер је могуће пријавити се за гласање поштом, чак и ако сте на дан избора код куће.

Глас у коверти једини је избор и за Њемце који нису у Њемачкој – гласање у амбасадама и конзулатима није могуће.

Конзервативне партије воде по анкетама

Опозициона Хришћанско-демократска унија Њемачке (ЦДУ) и њихова баварска сестринска странка Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) воде у анкетама широм земље више од две године и према последниим анкетама имају 30 одсто подршке бирача.

Крајње десничарска Алтернатива за Њемачку (АфД) Алис Вајдел и Тина Крупала налази се на другом мјесту са 20 процената подршке, потом Социјалдемократе (СПД) Олафа Шолца са 15 одсто, који су пали на трец́е мјесто са првог мјеста које су освојили на изборима 2021. године.

Зелени имају подршку 13 одсто бирача, Левица пет одсто, а и Слободне демократе (ФДП) и љевичарски савез Сара Вагенкнехт (БСW) четири процента, па је неизвјесно да ли ће прећи цензус од пет одсто да би ушли у парламент.

Око 68 одсто испитаника страхује од економског пада у земљи, у односу на 48 процената у претходним истраживањима.

Све предизборне анкете убједљиву предност дају коалицији ЦДУ и ЦСУ, а према појединим прогнозама, конзервативци могу да освоје до трећину гласова и тако остваре иницијативу у преговорима о влади и канцеларско мјесто за Фридриха Мерца.

(Дан)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: