Danica Grujičić: Hilari Klinton je zlo, kao i njen muž, koji je ratni zlikovac

U intervjuu za „Politiku” prof. dr Danica Grujičić objašnjava kako se ovih dana našla u središtu „prepucavanja” medija, ali i razvrstavanja običnih ljudi, koji se na društvenim mrežama svrstavaju u one koji smatraju da je ona u pravu za sve što kaže i one za koje njeni stavovi nisu uopšte ispravni.

I mediji i običan svet potpuno su se polarizovali kad govore o vama. Jedni vas brane, drugi vas kude. Kako vi to doživljavate?

To je tipična srpska slika podeljenosti društva. Nemam loša iskustva sa novinarima. Verovatno neko mora da piše tekstove na osnovu rekla-kazala. Nikad nisam krila svoje mišljenje, uvek sam jasno iznosila svoje stavove i od toga ne odustajem. Tako i drugi treba da rade. Ako neko ima problem sa Danom Grujičić, treba javno da kaže šta to ona ne radi dobro, pa će onda ona da odgovori na to. Dobila sam ovih dana veliku podršku ljudi koji su čitali u medijima šta se o meni piše. To samo znači da sve ove godine nisam negde „heklala”, već da sam makar u malom segmentu uspela da pomognem pacijentima.

Šta mislite ko stoji iza raznih napada i napisa o vama i vašem radu?

Nemam dokaze i zato neću navoditi imena. Ali, postoje ljudi koji su bukvalno privatizovali delove Instituta za onkologiju i radiologiju, kao i oni koji su zbog stare aparature i zastarele dijagnostike jednostavno imali korist od toga da pošalju pacijenta da snimi ono što im traže lekari za konzilijum. Pošto smo najavili da ćemo preko kancelarije za javne nabavke tražiti nove aparate – magnetnu rezonancu, skener, tri nova mamografa, četiri ultrazvučna uređaja – to znači da pacijenti više neće morati da idu na snimanje kod privatnika, kod kojih su do sada išli. To nekome ne ide u korist. Pacijent mora da bude u središtu rada, a ne nečiji lični interesi i ambicije. A sada je situacija takva da se pacijenti šetaju.

Kome ste se još zamerili?

Zamerila sam se nekima, jer sam protiv toga da se pojedinačno nabavlja skup potrošni materijal za bolnice. Mislim da to sve treba da ide centralizovanom nabavkom preko RFZO-a. Zamerila sam se i lobiju kojem smeta moja borba protiv psihoaktivnih supstanci, čula sam da neke stranke traže da se ukine vladina Komisija za borbu protiv psihoaktivnih supstanci, čiji sam predsednik. Ne vole me one grupacije koje se zalažu za uvođenje kanabisa u medicinske svrhe. Po njima, ja sam zločinac koji ne daje pacijentima ništa protiv bolova, što je potpuni nonsens. Pacijent ne mora da bude drogiran da ne bi imao bolove, jer postoje savremene metode lečenja koje im pomažu. Zamerila sam se nekim ljudima i kada sam rekla da sam protiv toga da Srbija, zbog svega što je preživela, bude članica NATO-a.

Koji je zapravo motiv napada određenih lekara na vas? Da li da odustanete od nekih ideja i da se povučete?

Verovatno da odustanem od planova i da se povučem. Ali mi to ne pada na pamet. Meni je jasno da, čim izađete u javnost, ne možete da očekujete da će svi da vam aplaudiraju. Na nekoliko mesta su me nazvali bahatom, ali je jasno sa kojih strana vetar duva.

Neki lekari iz Instituta za onkologiju vas optužuju da samo jedan sat dnevno provodite u toj ustanovi, da ne radite dobro i da ste smenili dobre stručnjake. Da li je to tačno?

Većina ljudi koji rade u Institutu mene podržavaju. To je važno. Nisam uspela ništa radikalno da promenim za ova dva meseca. Timski sam igrač, a Institut je i bez mene odlično funkcionisao. Podelili smo uloge ko šta tačno radi. Moj zadatak je nabavka nove opreme, prikupljanje novca da se rekonstruišu pojedini delovi zgrade, koja je neuslovna, da bude olakšan boravak pacijenata u njoj, da lekari dobiju bolje uslove za rad i brže kompjutere. Dakle, moj posao je da nađem donacije i idem na sastanke sa nadležnima u državi. Ako imam dobar tim, nije bitno koliko ću sati da provedem u Institutu. Jedan dan mogu tu da budem 12 sati, drugi sat vremena, a trećeg da dođem u ponoć. Važan je efekat. Prihvatila sam tu funkciju zbog pacijenata, jer smatram da zaslužuju mnogo bolje uslove lečenja.

Da li je tačno da ste nepravedno smenili dr Zorana Bekića i stavili ga da radi u podrumu sa bolesnom decom?

Ne želim da se njime bavim. On je dobio šansu da formira ambulantno-polikliničku službu. Ako hoće to da uradi, neka uradi, ako neće – ne mora, ali načelnik Odeljenja pedijatrijske onkologije više ne može da bude. Niko od roditelja se nije bunio i došao da me pita za njega. Kolega koji je praktično doveo do toga da dva vrsna pedijatra odu sa tog odeljenja ne može da bude rukovodilac. Njime koleginice nisu bile zadovoljne, ali se nadam da će se vratiti. Pokušaćemo da pojačamo tu službu.

Na društvene mreže ste stavili linkove tekstova iz vremena kada je protiv njega bila podignuta krivična prijava u aferi sa citostaticima. Zašto?

On je navodno oslobođen u toj aferi, ali ja nisam videla tu oslobađajuću presudu, jer je u dokumentaciji instituta nema. Pod kojim obrazloženjem je oslobođen – ne znam.

Pojedinci vas prozivaju i da imate mnogo funkcija i da zato ne možete dobro da se posvetite rukovođenju jednom ustanovom. Koliko funkcija imate i koliko plata primate?

Profesor sam na Medicinskom fakultetu u Beogradu i šef Katedre hirurgije, prodekan za zdravstvenu delatnost fakulteta, načelnik Centra za neuroonkologiju KCS-a, v. d. direktora Instituta za onkologiju i predsednik vladine komisije za borbu protiv psihoaktivnih supstanci. Tražila sam da me oslobode nekih funkcija, na primer da ne budem član Upravnog odbora Specijalne bolnice u Drajzerovoj ulici i predsednik Komisije za nove tehnologije u Ministarstvu zdravlja. Od svih funkcija platu primam jedino kao profesor na fakultetu i kao lekar na neuroonkologiji u KCS. Po sastanku komisije za borbu protiv psihoaktivnih supstanci dobijam između 8.000 i 10.000 dinara. To je sve.

Zalažete se za to da se Institut za onkologiju spoji sa KCS-om, odnosno da postane deo ove ustanove?

O tome je u ovom trenutku rano govoriti. Mislim da bi to bilo dobro. Mnogo je lakše završiti stvari u tehničkom smislu kada ste u konglomeratu.

Ovih dana se pojavila informacija da ste odbili da potpišete da dokumenti o istrazi posledica NATO bombardovanja 1999. godine moraju da budu pod oznakom tajnosti…

Neću nikada na to da pristanem i da to potpišem. Nas petoro od više od 20 članova nije potpisalo. Naime, volšebno je stigao zahtev da ti dokumenti treba da budu strogo poverljivi. Ali, dosta toga je već objavljeno. Čitalo se o tome u biltenima NATO-a, vojske Srbije, istraživača… Zašto sada sve što je objavljivano treba da bude strogo poverljivo? Naravno da postoje stvari za koje će BIA ili vojska da kaže da ne smeju da se objave, ali to je jedan odsto podataka. Mislim da je to samo način da nas nekoliko koji smo „najtvrđi” u odboru sklone iz cele priče. Krajnja ideja je da vidimo da li postoje područja koja još nisu očišćena od bombardovanja. To moraju da rade stručnjaci. Ko je taj ko će da odlučuje šta je poverljivo, a šta nije? Onaj ko je menjao mišljenje kako je duvao vetar? Ne dolazi u obzir. Za sada se izuzimam iz te priče. Verovatno će ostati upražnjena mesta, pa će neko jedva dočekati da kaže da sam odustala od te priče i da sam godinama lagala narod. Spremna sam na takve priče.

Da li je tačno da je VMA do 2003. godine vodila evidenciju o posledicama bombardovanja i da je onda to prekinuto?

Generali i vojnici koji su tamo radili su rekli da su podaci praćeni do te godine. Oko 2.500 ljudi je bilo obuhvaćeno i došlo se do nekih rezultata. Šta je sada sa tim podacima – ne znam. Oni su predstavljeni na nekim kongresima. Dokazano je da je bombardovanje uticalo na povećanje hromozomskih aberacija genetskog materijala. Mi smo primetili da je sterilitet skočio za sto odsto, da ima dosta patoloških trudnoća i autoimunih bolesti, kao i malignih oboljenja.

U medicinskim krugovima se često može čuti da ste viđeni za sledećeg ministra zdravlja. Ima li u tome istine?

Znam da se priča, jer pojedinci pokušavaju da okrenu mene protiv ministra Zlatibora Lončara. A ja stalno govorim da, ako se menja bilo šta u Vladi Srbije, molim da samo njega ne diraju, jer imam savršenu saradnju sa njim. To je prvi ministar zdravlja koji se bavi svojim poslom. I drugi ministri su me uvažavali, ali me nikada nisu pitali za mišljenje. Zašto? Zato što znaju da tamo gde sam ja nema „ugrađivanja”.

Čini se da ste veliki protivnik Amerike i zapadnih sila?

Napravili su navodnu državu na Kosovu sa kojom ne znaju šta da rade i postavili su zlikovce da je vode. Nije im u interesu da postave neke normalne ljude, jer sadašnje vođe mogu da kontrolišu. Američki politički establišment je fašistički. Oni smatraju da svoju demokratiju mogu da nameću svima. Pa možda se nama ne sviđa kako oni žive. Kod njih 50 miliona ljudi nema zdravstveno osiguranje, to mi se ne sviđa. Njihova najveća greška je bombardovanje naše zemlje, što će jednog dana potvrditi njihovi poznati istoričari. Hilari Klinton je jedina žena koja nije mogla da pobedi Donalda Trampa. Ona je zlo, kao i njen muž, koji je ratni zlikovac.

Sporna proizvodnja jeftinih citostatika

Trenutno vlada nestašica nekih citostatika. Kako se može rešiti taj problem?

Reč je o citostatiku mitomicinu, koji se daje kod obolelih od karcinoma debelog creva. Tog leka nema u Evropi, jer postoji problem u proizvodnji. Slična je situacija sa radiofarmakom, koji se koristi za obeležavanje najbližeg limfnog čvora. Više ga ne proizvodi firma koja ga je jedna na Starom kontinentu pravila. Moj apel je da neka fabrika u Srbiji, uz donaciju vlade, počne da proizvodi te jeftine citostatike. I iz regiona bi im to tražili.