Даница Грујичић: Прва ћу примити „Торлакову” вакцину против ковида 19

„Уколико Институт за вирусологију, вакцине и серуме ’Торлак’ почне са производњом руске вакцине ’спутњик’, прва ћу примити то цепиво”, каже за „Политику” професор др Даница Грујичић, неурохирург и директорка Института за онкологију и радиологију Србије. Она објашњава да још има добар ниво антитела јер је прележала корону, као и да очекује да ће он опасти до априла-маја када би било препоручљиво да прими цепиво.

„Надам се да ће до тада кренути производња код нас. Знамо да су наши стручњаци били у Русији и да би руска делегација ускоро требало да дође у Србију и посети ’Торлак’. Очекујем да тада дође до договора о производњи цепива код нас. То ми је највећа жеља и био би то повратак ’Торлака’ на велика врата. Вероватно ће бити проблема да се добију међународне лиценце које су изгубљене. Позвала бих на одговорност оне који су дозволили да их једна таква институција изгуби”, каже др Грујичић.

Директорка Института за онкологију истиче да би било феноменално ако бисмо успели да постанемо вакцинално суверена држава.

„Тада не бисмо зависили ни од кога, а могли бисмо да помогнемо и другим земљама. Треба се сетити да је ’Торлакова’ бе-се-же вакцина била једна од најбољих у свету”, каже др Грујичић.

Наша саговорница је убеђена да нема препрека да се вакцина против ковида 19 прави у Србији и да је то сасвим могуће уз набавку одговарајуће опреме. То би допринело и да се у земљи задрже стручни млади људи попут имунолога, молекуларних биолога и вирусолога, а тиме би се појачали базична наука и испитивања.

„Ти људи не би размишљали да оду у иностранство уколико би се – ’Торлак’ опоравио. Имали би где да раде. То има суштински значај за ову земљу. Колико су важни војска и полиција, за мене је толико битан и ’Торлак’. У ту установу треба да се уложи да може да производи и друге вакцине. ’Торлак’ треба да остане државна установа и не сме приватник да буде њен власник. Ова институција може себе да издржава и још неколико установа уз то”, напомиње др Грујичићева.

Када је реч о онколошким болесницима, наша саговорница истиче да институт ради без паузе и да су једино редуковани прегледи и контроле људи који долазе једном до два пута годишње.

„Полако и њих почињемо да враћамо. Што се тиче операција и зрачења пацијената са малигним болестима, радимо са 150 одсто снаге. Многи пацијенти су тражили нашу помоћ јер је доста болница у ковид режиму рада. У року од четири недеље после конзилијарне одлуке обављамо интервенције. Хирурзи оперишу и у преподневним и поподневним сатима. Неколико пута смо заустављали рад накратко јер се корона појавила међу пацијентима. Ево примили смо пацијенткињу 30. јануара која је била негативна на корону, а већ 1. фебруара је имала позитиван налаз. Свим онколошким пацијентима који су излечени и чија је болест стављена под контролу саветујемо да се вакцинишу против короне, а остали морају да разговарају са својим онколозима. Они који су имунокомпромитовани нема сврхе да добију вакцину јер неће створити антитела”, наводи наша саговорница.

Она каже да је Институт за онкологију и радиологију Србије истакао на свом сајту савете за пацијенте у вези са вакцинацијом. Међународне стручне онколошке асоцијације дале су оквирне препоруке за ковид 19 вакцинацију онколошких пацијената на основу резултата досадашњих испитивања вакцина у општој популацији, и вакцинације онколошких пацијената против грипа. Пацијенти који су завршили онколошко лечење пре више месеци или година и који нису имунокомпромитовани (ослабљеног имунитета) због претходне терапије или основне болести, немају ограничења и могу да се вакцинишу и изаберу било коју вакцину уз поштовање контраиндикација. Код особа са ослабљеним имунитетом може се десити да одговор на вакцину не буде довољан, односно да се не створи довољно антитела за заштиту од вируса, али се и даље очекује да ће вакцина пружити одређен степен заштите. Досадашњи резултати испитивања и искуства нису указали ни на какву потенцијалну опасност или могућу интеракцију ковида 19, вакцина и појединих типова онколошке терапије, али је за то потребно спровести циљана испитивања. Пацијенти са активном малигном болешћу и ослабљеним имунитетом не треба да примају живе вирусне вакцине.

Ако се код особе планира отпочињање онколошке терапије (хемиотерапија, зрачна терапије, операција), добро би било вакцинацију спровести пре тога, уколико је то могуће. Пацијентима који су имали операцију, термин вакцинације ће се одредити у зависности од постоперативног опоравка. Пацијенти који су на зрачној терапији могу се вакцинисати, као и они који примају хемиотерапију, при чему би вакцину у договору са онкологом требало дати између циклуса, у периоду када је крвна слика најбоља. Вакцинација је могућа и код болесника који примају хормонотерапију и оних који примају имунотерапију или циљану терапију. У случају примене терапије моноклонским антителима која делују на Б ћелије или интензивне хемиотерапије (индукциона или консолидациона хемиотерапија код акутне леукемије), вакцину у консултацији са онкологом треба применити пре почетка или шест месеци након завршетка третмана због потенцијалне неефикасности вакцине.

Извор: политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: