Данило Киш: О писцима цинкарошима

Постоје три врсте цинкароша.

1. Они које је школовала полиција и који ‘раде свој посао’. Куцају у машину, наизменце, сонет и извештај за пол.архиву. ‘Ерос и месо’ (наслов сонета, рецимо). Онда извјештај: ’12. септембра 198+ срео сам М.М.-а на Тргу Маркса и Енгелса. Имао сам у рукама часопис ‘Социјализам’. М.М. је прелистао часопис и питао за цену. Рекао са му (четрдесет хиљада, старих). – ‘Јефтин вам је тај Социјализам’ – изјавио је М.М., и са презривим изразом на лицу вратио ми поменути часопис.’

Ови први плаћени су за свој посао. Убацују их у издавачке куће (уредници), позоришта, итд.

2. Други тип су ‘добровољци’. Свесно. Они нису заврбовани, не пишу извештаје (не морају да их пишу). Они су, као и први, провокатори. Они пишу, такође, песме и прозу. Има их много међу дечјим песницима. Они су и сами налик на покварену децу. Већ су у школи, по свој прилици, били пријављивачи. Њихов је систем следећи: дограбивши прилику да се нађу у близини неког политичара или ‘полицајца’, они бране своју тезу, као противтезу вашој. Они су, дакле, поштени.

Они не лажу. Само ‘понављају’ речи које су чули од вас. (‘Бране своју тезу.’) – ‘Рекао сам ономадне да се не слажем с Кишом кад каже да су писци цинкароши.
Он тиме прави раздор међу писцима итд. Изазива непотребно сумњичење.’ Тиме је а) цинкарио вас; б) скренуо пажњу на текст који овај није читао; ц) направио му је сажетак вашег текста (упрошћен и нетачан); д) оградивши се од вашег става, показао је своју оданост ствари. Ови су бројнији. Доспевају такође на функције.

3. Они који чине исто што и претходни, али несвесно. Они се друже с политичарима, локалним руководиоцима и правим цинкарошима (некад у истом лицу или у двојној функцији). Они само брбљају, преносе оно што су чули.
Лако прелазе у групу 1. и 2.
Има их много и међу тзв. дисидентима.
Подједнако опасни као и они горе поменути.

Све их треба помагати, јер то они раде да би прехранили децу.

Извор: bookvar.rs

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: