Данилов законик

На данашњи дан, 20. априла 1855. године књажевина Црна Гора донијела је зборник правних прописа који је назван Данилов законик. Законик се дијелом ослањао на законодавни рад владике Петра Првог, имао је 95 чланова којим је регулисана уставна, кривична и грађанско – правна проблематика. Требало је да допринесе уклањању племенске подвојености и учвршћивању правног поретка у Црној Гори. Због дуге примјене и улоге коју је имао у развоју црногорске државности и законитости, Данилов законик спада међу најзначајније правне споменике новијег доба, не само у Црној Гори.

ЗАКОНИК ДАНИЛА ПРВОГ

КЊАЗА И ГОСПОДАРА СЛОБОДНЕ ЦРНЕ ГОРЕ И БРДАХ

УСТАНОВЉЕН 1855. ГОДИНЕ НА ЦЕТИЊУ

ДАНИЛ ПРВИ

КЊАЗ И ГОСПОДАР

СЛОБОДНЕ ЦРНЕ ГОРЕ И БРДАХ

У согласију са главарима и старјешинама од све Црне Горе и Брдах, установљава “обшти земаљски законик” по ком ће се по сад и за вазда унапријед судити Црногорцу и Брђанину малом и великом, богатом и сиромаху, једнако по разлогу да сваки своју правицу имати може.

Старајући се Књаз и Господар за срећу и благостојаније своје државе, свога народа, своје јуначке браће, који су кроз толико вијекова пролијевајући крв своју, сахранила своју поноситу слободу, којом се и данас поносе, жели да му љубезни народ његов, мила браћа Црногорци и Брђани имају како спољашњу тако и домаћу слободу, да се могу праведно с њоме пред свијетом поносити.

Сваком добром брату Црногорцу и Брђанину, биће овај законик најмилији аманет, највећа драгоцјеност, јер ће у њему и њиме имати јемство и заштиту мирног живота, заштиту чести и поштења, заштиту имућа и добра свога.

Ни једна земља и држава не може бити срећна, не може напредовати, а не може ни правог уваженије пред свијетом имати, ако нема законика, који ће свакојему понаједино и све заједно једнако по правици судити и од свакога напастника и злога чоека бранити; зато се Књаз и Господар народа Црногорског и Брдског нашао побуђен дати свакојему Црногорцу и Брђанину закону слободу, такову закону слободу, без које ни једна друга слобода не може своје истините и достојне вриједности имати.

До сад је била Црна гора а и Брда, истина слободна, али јавног законика, који ће Црногорцу и Брђанину слободу укријепити и бранити, имала није, већ је правица и судбина њихова само у устима владаоца била.

Жељећи Књаз и Господар да се свако самовољно суђење укине, да се народу постојна правица утврди, прекида по данас свако самовољно суђење, а мјесто тога самовољнога поставља законито и праведно.

С отаческим срцем и душом, предаје Господар народа црногорског и брдског земаљски законик својему народу и полаже сам своју високу заклетву, како ће под својим закриљем исти законик чувати; а главари и старјешине народа заклињу се, да ће се овога законика држати и да ће по њему, како што сам законик изговара, судити, а што законик не спомиње, да ће праведно и по души свакојему брату Црногорцу и Брђанину једнако судити.

Законик је овај штампан у толико комада, да га сваки Црногорац и Брђанин имати може само који читати умије, и налази се код Управителства на Цетиње. Законик овај нека чита сваки, и који зна, нека га покаже свакојему, који не зна, да позна како законик за коју сагријеху изговара и да се може од свију сагријеха чувати да не дође под кастиг.

Приредио: Миомир Ђуришић, Извор: Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: