Даниловић: Бојкотовали смо своју Владу па можемо и туђи лоповлук

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Пише: Горан Даниловић

Јуче је одржан колегијум предсједника Скупштине; “Наш став је да сједница Скупштине треба да буде одржана 1. марта и да на њој рјешавамо отворена питања, јер Црна Гора нема времена”, рекао је Милош Конатар.

Сви, ипак, видимо да није проблем у недостајању времена за Црну Гору него у журби да нова, скрпљена већина скрпи Владу прије него се све распадне у чекању.

Невјероватна је дволичност актера која пролази без осуде аналитичара и водећих медија. Захтјев за одржавање сједнице већ 1. марта потписало је 49 посланика, а још увијек, наводно, нема договора чак ни око концепта нове владе – је ли мањинска или техничка/концетрациона? Наравно, није познат ни мандатар? СНП још нема о чему да одлучи, па не заказује Главни одбор, али заједно са ДПС-ом и осталима из те ирбите тражи сједницу за 1. март? Шта би тек било да су донијели одлуку?

Сједница, у том термину, могла би се одржати само уз сагласност свих на Колегијуму предсједника Скупштине, па је невјероватно да се и даље тражи нењо сазивање. Ако одбија неки од клубова то није никаква опструкција него право. Дакле, да не би било да смо већ почели са „херојским отпором“ јер, просто, ни у најредовнијим приликама овај захтјев би пропао ако нема јединства на Колегијуму.

У члану 85 Пословника Скупштине пише: Изузетно, предсједник Скупштине, на основу договора у Колегијуму предсједника, може сазвати Скупштину у року краћем од седам дана, а дневни ред предложити на самој сједници.

Дакле, када би се то догодило, значило би да смо сви прихватили овај бућкуриш којему се наводно нада и „узнемирена Европа“! О тим принципијелним надањима ћемо други пут.

Упитно је, међутим, и да ли Колегијум предсједника Скупштине треба да „функционише“у тренутку када је предсједник разријешен, а потпредсједник „врши дужност“, до избора новог? Ширина, „изузетност“ и „договор“, подразумијевају редовно стање, а у оваквим приликама потпредсједник (преседавајући) дужан је да се држи строгих правила и обавезујућих прописа из Пословника. Вршити дужност не значи и користити додатне могућности које нису дужност него добра воља Предсједника и његовог колегијума. Показивати добру вољу у озбиљној уставној невољи је непоштовање Устава.

Када је прошле године ДФ бојкотовао парламент били смо, макар званично, већина. Уједињена ЦГ је саопштавала да је то погрешан потез, јер као већина не смијемо да се склањамо пред мањином, али са својим једним послаником нисмо могли учинити ништа више од објашњавања. То вријеме је обиљежило несазивање сједница и гомилање закона. Потрајало је, а можемо провјерити и колико. Није било тада ни прекрајања изборне воље, ни правног насиља, односно непоштовања члана 2 Устава. Након што је УРА са ДПС-ом и осталим странкама срушила Владу и најавила неуставно формирање „мањинске“ постоји мноштво разлога да сви преварени коначно покрену смислени бојкот Скупштине. Сада итекако има разлога јер је у питању одбрана законитости и уставности. Овога пута то не би било бојкотовање властите Владе „која се отуђила“, него процеса који на неуставан начин води Црну Гору у велики неспоразум. Дакле, ако „смо“ бојкотовали док смо били легитимна и на изборима утврђена већина не видим зашто бисмо сада били кооперативни кад је у ходу већина промијењена, а Устав се гази као „плитак поток“? У питању је елементарна логика, зар не?

Је ли кривично дјело ако и потпредсједници бојкотују парламент зато што у њему треба да се неуставно изгласа „нова Влада“? Кривично дјело или одбрана Устава? Је ли то сад наша обавеза и дужност? Ако смо то радили за мале ствари ваљда ћемо и због највеће преваре?

Нека грађани сами закључе.