ИН4С

ИН4С портал

Даниловић: Дан жалости да нас опомене на несрећу која куца на свака врата

Горан Даниловић

„Прогласимо дан жалости у Црној Гори. Учинимо то не због политиканства, не због тога што су то урадили дуги, не да би смо и ми тек нешто урадили, него због суштине живљења, због наше дјеце, због младости која мора разумјети да је ово заједничка туга сваког разумног и савјестног бића“, казао је предсједник Уједнињене Црне Горе Горан Даниловић.

Из ове дводневне трагедије која је задесила Србију морамо извући наук; тренутак је да заћутимо, заронимо у властиту тугу и беспомоћност и одмах потом проговоримо разумом и срцем, казао је он.

Не чекајмо свој ред на несрећу него се ујединимо у родитељској и људској љубави према животу, додаје Даниловић.

„Нема среће за моју и нашу дјецу ако су несрећа и смрт покосиле надања и будућност невиних. Запитајмо се; колико је далеко Београд и колико је млад Младеновац. Свако од нас је изгубио много, свако од нас сад има избор; пилатовски да оперемо руке и пребацимо кривицу на друге; на комшије, на генетику, или да заурламо“, нећемо издати своју дјецу и нећемо чекати свој ред – додао је Даниловић.

Како каже, дан ћутања да чујемо каквом паником кукају наша срца, а онда идемо у срце проблема.

„Општа ревизија образовног, социјалног, здравственог и безбједносног система. Ове ствари нису пале с неба него изрониле из ада. Борба за живот је борба за светост – живот је свет! Уз поруке којима се обећава повећање плата и пензија морамо чути и оне који вапе за сигурношћу, који траже мир за породицу, који траже једнака права и правила за све. Да се присјетимо и препричамо ону Душкову берсмртну реченицу; много је сиромашне дјеце код нас којој родитељи нису могли да дају ништа изузев новца. Новац је одавно постао господар умјесто слуге, а то је најбездушнији владалац од памтивијека. И да се договоримо; реформа система мора да се уради без спектакла, без медијских помпи јер такве реформе су лаж. Треба нам тишина и у тишини велико знање и најчасније побуде“, наводи Даниловић и додаје:

„Јесмо ли спремни за то?

Ако јесмо морамо прихватити да нам то неће донијети дневну славу и насловне стране, неће нас због тога вољети гласачи, неће нам скочити проценти. Али ћемо добити награду, будемо ли људи, награду од све унезвијерене дјеце која су у домовима без дома и будућнпсти.

Дан жалости да нас опомене на несрећу која куца на свака врата – један дан за један другачији живот.“

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *