Даниловић: Душманима није важно који смо – ћаци или нећаци

За ИН4С пише Горан Даниловић, предсједник Уједињене Црне Горе

Побогу, дјецо!

Побогу, људи!

Зар нам ћаци и нећаци нијесу род најрођенији? Зар се не ради о истој дјеци и људима од накјуче; успјешним и неуспјешним, добрим и лошим ђацима, бољим и горим професорима? Зар сви они заједно нису наши најближи? Ако је студент који има просјек десет ћаци, шта су онда његови професори? Архићаци? Не може бити да су професори, који су неким студентима уписали десетке, нећаци, а ови које они уче и образују су „ћацијевци“?
Зар ђаци и ћаци не постоје макар од Сократа наовамо? Сократа је осудио „пленум“! Његов ученик Платон није присуствовао суђењу јер је био болестан, а боловао је и док је овај испијао кукуту. Свој стваралачки живот је, ипак, посветио учитељу и тако постао ћаци?

Мала је Србија да се овако страшно подијели и мрзи. Бесмисленије, а дубље провалије међу Србима није било.

Они који су се сјетили да тако крвнички распореде Србију нису то урадили због вица, из зезања – то је иста она, стара мантра о крезубој и свезубој Србији и Српству уопште. Та подјела на шмекерице и сељобере подјела је на коју пристају само недовршени интелектуалци, набијеђени мамини и татини мрмоти. Дјецо, одбијте и презрите то. Чувајте своју земљу и људе у њој ако већ протестујете против оних који је, по вашем мишљењу, разарају. Ако сте у праву, чему онда подругљивост?

Зашто онај који зна исмијава онога за кога мисли да не зна? Онај који види даље одбацује себи најближега зато што он не види?
Смије ли се питати шта је у томе хришћанско или су Пленум и Народни збор и изнад Христа? Нисмо и нисте ваљда и од оних који су тражили брата у свјетској револуцији, а проналазили крвника у колијевци до своје?
Душманима није важно који смо – ћаци или нећаци. Не рачунају ни на једне, ни на друге. Они рачунају на себе, а ми смо им потрошна роба.

Вјерујете ли, дјецо, да је то подјела за коју треба живјети?
Вјерујете ли да вриједи и умријети да се Србија расћаци?

„Треба једном за свагда да раскрстимо међу собом“!
Деценијама, међутим, мислим да треба, коначно, да се распетокрачимо и докрстимо, умјесто што се раскрштaвамо.
На нама су и данас „Пленум“ и „Народни збор“ петокраче форме демократије?

Побогу!
Па, јесу ли већ узети ДНК узорци и утврђене нове халпо групе? Јесу ли ћаци и нећаци из истог коријена? Колико смо луд народ – убрзо ће нас убједити да су преци ћација доселили на Балкан, а преци нећака само допливали узводно из Лепенског Вира!

Дјецо! Људи!

Ако сте нећаци, немојте да идете у ћациленде попут Стразбура и Брисела; хајде да заједно одемо на Цер или Колубару!
Хајде да се поклонимо сјенима 1300 каплара, нећацима какве онај и овај свијет нису видјели!

Ако сте ћаци, хајдемо заједно да клекнемо пред небеске ћације и професоре из Крагујевца који су у вријеме окупације, и то нацистичке, ишли у школу. Из клупа су их одвели на стријељање! Неки од њих, заједно са професорима, пјевали су на губилишту.

Зар ћаци и нећаци нијесу род најрођенији; зар нас све на крају нису помирили у јасеновцима и у олујама?
Зар сте заборавили, дјецо?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: