Даниловић: Инат, сузе и мудрост
1 min read
Горан Даниловић, посланик ДФ, такође се осврнуо на петнаестогодишњицу НАТО бомбардовања Југославије. Он је на свом фејсбук профилу дао свој осврт на агресију НАТО савеза.
Осврт Горана Даниловића, преносимо интегрално.
Када су ту ноћ полетјели супер ловци из Авијана ућутало се скоро цијело човјечанство. Скоро! Сви су гледали најскупљу видео игру до тада. СР Југославија постала је полигон смрти. Почео је да убија „Милосрдни анђео“. Јављали смо преко Радио Светигоре о свакој бомби, да се у хаосу надолазећег пакла не заборави ни једна мала људска смрт…Плакали смо… и молили Бога да сиђу – свако од нас без обзира на храброст, на животни избор…на дјецу….Свако од нас имао је нешто посебно да им каже.
Био је то невидљиви рат у којему су гинули дјеца, жене, војници…људи, мостови и возови…Гинула је наша младост. Пред очима је нестајала будућност. Свако од нас носио је по једну неексплодиралу мину у срцу. Људи су се плазили у висуну…у облак..у небо.
Обећао сам себи као дјечак да ћу с посебном радошћу прославити 2000-ту годину. Мислио сам да је цијела генерација одабрана божјом руком да живи своју младост на граници миленијума. Те 99-те сватио сам да смо одабрани за друго.. Двијехиљадиту смо „прославили“ у породичном миру, у неком снијегу Жабљака. Нисмо бацили ни петарду. На сву срећу Маша је имала само двије и по године, нисам морао да објашњавам јер бих експлодирао изнутра.
Петнаест година касније сјећам се бивше рањене земље…наших пилота који су тада полетјели у сигурну смрт на авионима који су личили на запуштену отаџбину…
Вријеме излијечи и помири… вријеме покрије свако вријеме.
Не заборавимо ни једну малу људску смрт….не заборавимо дјецу. Не заборавимо јер смо заборавили много пута.
Слава и част, покој и мир свакој убијеној и разапетој судбини.
Осветимо се мудрошћу…избацимо мину из срца.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Осветимо се мудрошћу…избацимо мину из срца“.
Ако је „мина у срцу“ огорченост због злочина НАТО-а не треба је избацивати из срца јер она је доказ да смо људи и не пристајемо на злочин и закон јачега.
Није мудрост бити у коалицији са онима који ће сјутра у парламенту гласати за приступање НАТО-у. То је подлост и превара оних грађана који су вас увели у парламент да их заступате. А ви мудрујете: „избацимо мину из срца“, „вријеме излијечи и помири… вријеме покрије свако вријеме“.
Слушао сам синоћ Душана Стајића, оца војника Саше Стајића из Београда, прве жртве НАТО-а у касарни у Даниловграду. Саша му је био једино дијете, нада коју је угасио НАТО пројектил. Душан каже: „Поносан сам на свог војника Сашу“! Тражи само да његов Саша не буде заборављен и страхује да кад он и његова супруга нестану неће имати ко да посјети Сашину вјечну кућу. Они не могу „избацити мину из срца“. Издали би Сашу.
Ima ljudi koji plaču i danas, kad im pustite snimke tog užasa koji su nam napravili. Neke se stvari ne mogu zaboraviti.
To treba da kažete svojim koalicionim partnerima i kolega u Skupštini, koji su zdušno za ulazak Crne Gore u NATO. Ako su oni zaboravili, ili se prave da su zaboravili, zbog nečije blagonaklonosti ili nekog drugog sitnog interesa, narod nije zaboravio. I neće nikada.
Možda i ugurate Crnu Goru silom na sramotu u NATO, nekad, i tako sebi kupite mjesto na najsramnijim stranicama istorije… Narod nikad nećete uvesti u NATO. A vi treba da ste tu zbog naroda i za narod, ako ste zaboravili.