Даниловић: Нећемо заборавити ко је прогоњен, а ко нечовјечни прогонитељ

Пише: Горан Даниловић

Свака конкретна свињарија има свог починиоца, а они коју осуду нечијег шовинизма искористе да томе придају и какву колективну ноту подједнако презирем.

Да! Осуђујем објаву извјесног Остојића и поздрављам реаговање државних органа у његовом случају јер се мржњом према другоме, у конкретном случају Бошњацима и Исламу уопште, не ради ништа друго него из незнавених уста сије смутња за коју мора да се одговора.
Очигледно, запуштен човјек, није довољно научио, прочитао или се икада трудио да буде на висини оне светачке: “ Будимо увијек људи, никад нељуди“!
Додатно, страшно је што мрзитеље имамо на јавним функцијама.

Ипак, да се договоримо: Остојић је овако нешто могао изрицати само у своје име, а политичке протуве које то и томе слично одмах повежу са 30. августом и неким као „колективним покретом“ мржње морале би да ћуте и стиде се сјемена које су двије ипо деценије бацали на, за несрећу и прогоне плодну земљу.

Осуђујем и јучерашњи вербални напад на потпредсједника ДПС-а Јевта Ераковића. Морамо престати да се сачекујемо по бензинским пумпама, маркетима и тротоарима како бисмо се вербално, за почетак, разрачунали са неистомишљеницима.

Подједнаку осуду заслужује и хор функционера ДПС-а који су потом, један за другим, кренули у паљбу наводне одбране Ераковића, а у сваком саопштењу је кључало од повезивања са неким општим стањем и „побједницима“ који су угрозили грађанске вриједности и мир у Црној Гори. „Угрожени ДПС“ и његови „прогоњени“ фунционери „појаве“ су у које здрав разум након свега тешко може повјеровати.

Нећемо, дакле, заборавити ко је овдје прогоњен, а ко је био нечовјечни прогонитељ.

За двије деценије бављења политиком доживио сам разне вербалне нападе; пријетње, ужасна скандирања по двије или три њушке на јавним мјестима, поруке на друштвеним мрежама са лажних и правих профила, а од неких се јежила кожа и кључала крв, али никада нисам рекао да је то напад на мене напад на српство или на универзалне вриједности. Нисам ништа од тога никад пријавио, а само једном, за толико опозиционих година, пријавио сам једну директну пријетњу јер се човјек осмјелио да ме пријетећи позове на приватни број због текста који му се није допао. „Објаснио“ ми је да ће ме сломити ту испред зграде јер зна гдје живим, и ја и породица. Када смо се срели на суду било ми је жао тог мученика и несрећника који је са својим кукавичлуком сам себи био највећа казна.

Осуђујем напад на Ераковића, какав год био садржај вербалног, али га као политичара и љекара подсјећам да он и они који су јуче ударили на сва звона, никада за двије деценије, није и нису подигли глас протеста када су режимски извршиоци хапсили и прогонили по политичким налозима чак и оне који би написали на фб профилу да је неко „прдњава“. Посијати зло па закукати кад се појави и пред твојим вратима је лицемјерје без поређења.

Иако је Ераковић годинама уредно ћутао ја тражим да се осуди сваки непримјерени вербализам јер се злу мора стати на крај тако што ћемо сви морати да бирамо и ријечи и поступке.

Ераковић је вјеровао да је патриотизам када су његови шефови обећавали тракторијаду непослушнима и говорили да ће им бити уско побиједи ли се на изборима. Здрав човјек морао би се оградити од таквих и оних бруталнијијих пријетњи које би, да се Ераковић питао, биле споведене у дјело.

Има она народна коју би Ераковић морао знати: како сијеш тако жањеш и она која опомиње прије сваког сијања — немој па се не бој!

Не лијечимо ми данас посљедице побједе од 30. августа 2020, него резултате поразног командовања Црном Гором у минуле двије ипо или три деценије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: