Даниловић: Последњи човјек који треба да држи часове из етике и естетике живљења је Ђукановић

Последњи човјек који треба да нам држи часове из етике и естетике живљења је бивши предсједник Ђукановић.

Није нам требала више ни једна његова ријеч. Ипак, огласио се бивши предсједник Црне Горе и шуме Мило Ђукановић: казао је да је злочин који се догодио на Цетињу догађај који на застрашујући начин, нажалост, још једном потврђује да се црногорско друштво налази у условима дубоке кризе и угрожене безбједности сваког грађанина, сваког дјетета.

Он вјерује да је ово тренутак да он нешто каже, а морао би ћутати до краја живота. То гдје би требао да ћути остављам СДТ-у и држави.

У његовој ери је започело ово крваво коло по нашим улицама, обрачуни банди, наркокартела, ово копање „дубоке кризе“, лешинарење и богаћење бандита и убица који су излазили као побједници из крвавих пирова.

Ђукановић је морао прије сваке анализе да изусти колико је за собом оставио нерасвијетљених убистава и шта је он урадио да се Црна Гора не претвори у ископану јаму.

То је једини „државник“ који је у овој ери позивао на легитимност освете („на црногорски начин“) бранећи себе и свој иметак стечен у годинама разврата и некажњеног убијања.

Једини је који је „шуму“ увео у логичан и законит избор ако буде затребало. И гле чуда, зар данас неки нису у шуми?

Био је главнокомандујући под шатором на Цетињу када је последњи пут покушао Цркву да развласти од себе саме, своје имовине и права.

Ђукановић је заправо, у међувремену, постао командант одметнуте памети, стрпљиви предатор и „прежатор“ несрећа и лудила у којима види последњу шансу.

Када јавна личност, а камоли предсједник или бивши предсједник једне државе, у континуитету подгријава зло онда аветни људи, а није их мало, повјерују да и њима припада право на дијељење правде.

Онај први и овај други монструм са Цетиња производ су лудог и наопаког времена у којему људски живот није значио ништа, у којему смо изгубили своју част и образ нијемо гледајући како нам се растаче школство, здравство, судство, тужилаштво и како малоумни добијају све а паметни ћуте и стиде се.

Је ли се Ђукановић икада запитао колика и каква је била цијена његове тродеценијске владавине? Је ли икада, макар у сну, видио да је дно испливало на врх, а врх се се стропоштао у блато патње и преживљавања?

Колико је генерација стасало и остарјело у три деценије очаја у којојима су марширали аветни и наказни, ненаједени и неоптерећени знањем и моралом?

Дно и врх су одавно замијенили позиције, а овој несрећној држави ће требати још много времена да се искобеља из лажи, из лажног јунаштва и лажније части, из педофилије и насиља сваке врсте.

Последњи човјек који треба да нам држи часове из етике и естетике живљења је бивши предсједник Ђукановић.

Посљедњи који треба да указује на безбједност дјеце и дубину кризе. Ову дубину су копале оне исте руке из којих се пуцало на новинаре и полицијске инспекторе, руке које су претоварале крваве пакете дроге и градиле, преко ноћи, нове палате за нову бизнис класу.

Ничије куће створиле су ничију земљу, нићије факултете и школе, ничија викенд насеља и цијеле градове, ничију дјецу за ничије улице по којима патролирају монструми сијући страх и смрт.

Последњи који о томе треба да нам говори је бивши предсједник Црне Горе и шуме Мило Ђукановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: