Даниловић у честитки ИН4С: Срећне вам заборављене побједе

Петнаест је година од када је рођен ИН4С.

Све је  прескочио; јаслице, безбрижно дјетињство, пубертет.

ИН4С је много старији од својих родитеља-оснивача.

Само је један сличан њему који је од рођења био Момчило, а заборавио да се замомчи.

Претурио је преко главе и леђа ратове и страдања, хапшен и прогоњен од својих и мање својих, цијењен и слављен од туђина, од странаца који су били љубоморни што је наш.

Са само петнаест година Момчило Гаврић, страдалник и погорелац био је велики побједник на крају оног страшног Великог рата. Одрастао у војничкој униформи доживио је убрзо потом да му његова, краљевска, војска и нова држава затраже да дослужи војску, не вјерујући да је икада носио Албанску споменицу и сва  рањена ордења.

Генерал  Лепардије му је једном рекао: „Штета што нисте били француски војник, имали бисте споменик на Јелисејским пољима“.

Леди Паџет га је прогласила „српским витезом“, ми смо га „частили“ једном улицом у Београду, а на Крфу је заслужио златну плочу.

Петнаестогодишњи ИН4С од ближњих никада није добио ни једно признање, нису му ни ономад вјеровали да је с дванаест-тринаест година дао све што је имао за побједу у којој многи од побједника нису дали ништа.

Момчило је доживио дубоку старост носећи са собом неправде и непризнања. Историјски је усуд и у давнини стечена поквареност да нам најдуже живе они које најприје  заборавимо.

Срећан рођендан ИН4С-у – Момчилу из љепших али и кукавичкијих времена.

Срећне вам заборављене побједе.

Срећни нам и заједнички порази.

Срећно Момчило и не заборави твој наук из старости:
„Запамтите, децо, ову једну земљу имате и волите је.”

Горан Даниловић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: