Даниловић: За очекивати да Милатовић има став о влади, многима није сметало кад се извинио због држављанства Спајића

Било би добро за цијелу заједницу да челници Покрета Европа сад (ПЕС) Милојко Спајић и Јаков Милатовић пронађу компромис, али не ону врсту трулих на које смо навикли од бившег режима, него истински и утврђен у истини.

То је Вијестима казао лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић, одговарајући на питање очекује ли да сукоб Спајића и Милатовића, који се заоштрио прије неколико дана, додатно закомпликује процес формирања власти.

Милатовић је у сриједу вече индиректно оптужио страначке колеге из Подгорице да инструирају дио чланства против њега, критикујући Спајића да не води преговоре о влади како треба и да саставља кабинет и с онима који су препознати по злоупотребама.

“За очекивати је да Милатовић има став и као предсједник државе који је дао мандат Спајићу, и као замјеник предсједника ПЕС-а. Многима није сметало кад се недавно Милатовић извинио грађанима Црне Горе због ‘збрке’ око Спајићевог држављанства Републике Србије, па потом однио историјску побједу уз подршку свих нас”, истакао је Даниловић.

Он је поручио да не очекује да Спајић прихвати његов позив и врати преговоре о власти на почетак.

“…Поражавајуће је да од могућих 60 мандата подршке данас збрајамо и разбрајамо има ли се и на који начин 41 глас подршке у парламенту”, рекао је Даниловић.

Више пута сте позвали мандатара да преговоре о влади врати на почетак, након што је поручио да коалиција ЗБЦГ неће бити у власти. Да ли сте од њега или од ПЕС-а добили икакав одговор, и мислите ли да Спајић има већину за формирање кабинета?

Нисмо добили одговор, а искрено, и не очекујемо га. Вјерујем да јавност разумије зашто тражимо да се мандатар врати на почетак. Сви састанци, а било их је, очигледно, много које је г. Спајић водио прије него је добио мандат, били су суштински неформалне природе – тако и мора.

Након што смо се по добијању мандатарства само једном званично срели у формату 44 – они који су подржали Спајића за мандатара, услиједио је истог дана и састанак с коалицијом ЗБЦГ. Потом се нагло, и за мене неочекивано, утихнуло. Онда је изненада БС (Бошњачка странка) одржала Главни одбор и донијела одлуку о уласку у владу, а г. (Ервин) Ибрахимовић саопштио да ће у њој бити једних и да неће бити других. Био сам изненађен као представник странке која је предизборни коалициони партнер (ПЕС-а) да тако нешто не знам, и да потом треба убрзано да се изјашњавамо и ми. Јавност је пратила све то, и данас смо ту гдје јесмо.

То да ли г. Спајић тренутно има већину за састављање владе не знам – важно је да он зна. Ипак, поражавајуће је да од могућих 60 мандата подршке данас збрајамо и разбрајамо има ли се и на који начин 41 глас подршке у парламенту.

Саопштили сте да је Уједињеној у преговорима нуђена позиција министра просвјете, али да нисте прихватили “нешто што је предвиђено другоме…”. Коме је била “предвиђена” та позиција, и шта је, осим ње, Спајић нудио Уједињеној?

Да. Понуђено нам је у разговору то мјесто, односно ресор. Прецизније, понуђен је мени лично, али то је било након одлуке да коалиција ЗБЦГ не буде понуђена да уђе у владу. Нисмо и нисам прихватио јер смо много пута прије тога незванично контактирали и договорили да на крају разговора сви преговарачи добију званичну понуду. За мене би било преварно да на такав начин дођемо до ресора јер никада нисмо били политичка врста штрајк-брејкера! Да је ЗБЦГ јавно добила и одбила понуду, Уједињена би поступила другачије јер смо саопштавали “да никоме нећемо дозволити да се иживљава”.

Како сте доживјели поруке замјеника лидера ПЕС-а и шефа државе Милатовића да Спајић не води преговоре како треба и да у владу гура оне који су препознати по злоупотребама? Очекујете ли да сукоб њих двојице додатно закомпликује процес стварања владе, али и политичке прилике?

За очекивати је да Милатовић има став и као предсједник државе који је дао мандат Спајићу, и као замјеник предсједника ПЕС-а. Многима није сметало кад се недавно Милатовић извинио грађанима Црне Горе због “збрке” око Спајићевог држављанства Републике Србије, па потом однио историјску побједу уз подршку свих нас. Био сам једини предсједнички кандидат који је тај прогон Спајића и неуставно поступање ДИК-а (Државне изборне комисије) оцијенио срамним и кукавичким чином. Нас, нажалост, нико није бранио кад нам је тај исти ДИК и његове службе брисао на хиљаде потписа подршке – данас је тај предмет у СДТ-у (Специјалном државном тужилаштву).

Тешко је, међутим, кад у Црној Гори браните истину. Много је лакше кад се сврставате уз лидере и вође, шта год они радили и како год поступали. Уједињена је, међутим, и тада и данас била у праву. Бранимо принципе и не питамо за цијену. Једном ће некоме то значити.

Било би добро за цијелу заједницу да Спајић и Милатовић пронађу компромис, али не ону врсту трулих на које смо навикли од бившег режима, него истински и утврђен у истини.

Сматрате ли да развој преговора о власти иде највише наруку ДПС-у, и да тој партији одговарају оба сценарија – и да се формира владу какву планира Спајић (са савезницима ДПС-а), али и да се не формира?

ДПС се није промијенио, чак ни толико да можемо рећи “почело је”. (Мило) Ђукановић је и даље алфа и омега партије. Просто, повукао се с њеног чела, али је и даље њен власник. Наивни су они који мисле да се такав ДПС може искористити као шегрт у политичким комбинацијама. ДПС навија за свађу и мржњу међу “побједницима”. Нажалост, има се чему радовати јер су многи побједници прихватили њихова правила заборављајући шта грађани од нас очекују. За кога год је ДПС у минуле три деценије навијао, тај је нестајао. У политици је мало нових путева, све је већ виђено, само с времена на вријеме добију шансу нови путници.

Криви смо јер пропуштамо прилике које нам грађани дају

Гдје је Црна Гора три године након смјене тродеценијског режима ДПС-а – јесу ли очекивања грађана изневјерена, и да ли осјећате дио одговорности што тридесетоавгустовци не налазе заједнички језик?

Мала је наша снага да бисмо осјећали кључну кривицу Уједињене. Ипак, рекао бих да, много више од оних који су богато даровани побједом, спуштам главу пред обичним људима, знајући да смо криви.

Криви смо што пропуштамо прилике које нам грађани дају на изборима, халапљиво се отимајући око поклоњеног. Странка, па и ја колико сам могао и могу, позивамо и бранимо ону народну побједу од 30. августа (2020. године). Нисмо попустили ни кад су се преко наших леђа намјеравале ломити неморалне одлуке. Зато смо платили политички цех, али се никада нисмо покајали.

Људи се и даље доминантно сврставају уз велике, очекујући велике награде. Све ће то изостати за многе јер је нездраво и наопако постављено. Мене и нашег посланика др (Владимира) Добричанина у минуле три године многи су жигосали као издајнике јер нисмо гласали како се исплати, него како је правично. Лијепо је, ипак, кад издржите и свакога можете погледати у очи. За то не очекујемо награду, али ће тако бити и убудуће, па докле трајемо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: