Дао крв чак 156 пута: Хасимова крв тече венама грађана свих вјероисповијести

„Прве капи крви дао сам са 18 година другу из војске јер је био повређен. Од тада свака три месеца ја дајем крв која не зна за границе и не познаје разлике“, прича овај хумани човјек и присјећа се једне ситуације која се десила ратних деведесетих.

„Био сам у ужичкој болници и приметио да две девојчице плачу, кад сам их упитао зашто, одговориле су да им се тата оперише, а да немају довољно крви. Ја сам се одмах понудио, али чуо сам да су сестре рекле – он је муслиман. Питао сам да ли је то неки проблем, оне су одмах рекле да не и да су због ратне ситуације тако одреаговале у први мах“, каже бивши рудар.

Спасио је на десетине живота, а неријетко се и сам одазивао тамо гдје је видио да је помоћ неопходна. Како пише Б92, својим аутомобилом прелазио је стотине километара дуж цијеле бивше Југославије како би нејакима пружио задњу сламку спаса. За скоро пола вијека, захваљујући свом добром срцу, стекао је много пријатеља.

„У који год град да одем увек имам са неким да се сретнем и попијем кафу. Пресрећан сам што и у мојој Сјеници сада видим децу чијим мајкама сам давао крв кад су се порађале. И срећан сам што сам био у прилици да помогнем њима, али и другим мојим комшијама“, прича Хасим.

Овај Сјеничанин, пише Б92, формирао је и Добровољно удружење даваоца крви које већ броји 127 хуманих чланова за које не постоје препреке и помажу свима којима је потребно.

„Љубав према добровољном давању крви пренео сам и на сина, који је већ дао крв 56 пута и ако тако настави премашиће и мене“ , поносно прича Хасим и додаје да се након сваког давања осјећа боље и свјежије, тако да причама о малаксалости свакако нема мјеста.

Како каже, планира да даје крв све док му закон то дозваљава, а то је још година дана – до шездесетпетог љета. У данашње вријеме, кад је потреба за крвљу на дневном нивоу изузетно велика, да су сви као Хасим из Сјенице, питање је гдје би нам био крај.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: