„Дара из Јасеновца” и друга остварења: Погледајте који су још филмови са националном тематиком у припреми

Домаћи филм „Дара из Јасеновца” редитеља Предрага Гаге Антонијевића увелико је узбуркао светску, пре свега америчку јавност темом коју обрађује, о злогласном логору смрти у НДХ за време Другог светског рата, а тренутно се снима или припрема још неколико остварења са важном националном тематиком, истражује Танјуг.

Познат је велики пројекат „Кошаре” као филм и ТВ серија који режира Балша Ђого, америчко-српска копродукција „Жетва” на тему Жуте куће о трговини људским органима на Косову, „Дјеца Козаре” Лордана Зафрановића, „Хероји Халијарда” Радоша Бајића, и филмови који се баве тренуцима из новије историје – „Олуја” и НАТО бомбардовање.

Доста се причало и писало о снимању амбициозног ратног филма „Кошаре”, што је касније отишло у другу крајност, јер је снимање обустављено услед несугласица између продуцената куће „Омега” и редитеља, што је истиснуло главни циљ да се ода почаст жртвама – српским борцима.

Битка на Кошарама која се одиграла пре више од две деценије био је драматичан сукоб припадника Војске Југославије и тзв. Ослободилачке војске Косова, коју су подржавали НАТО авијација и Војска Албаније, током 1999. године.

Осетљива и потресна драма ставља у фокус судбине неколико српских војника у том периоду жестоког рата, а планирано је после биоскопске дистрибуције да се прикаже и као серија из 10 епизода, у продукцији компаније Телеком Србија, и биће приказана на кабловском каналу Суперстар ТВ, као и на РТС 1.

Главне улоге су поверене јаким именима домаћег глумишта: Милошу Биковићу, Виктору Савићу, Жарку Лаушевићу, Свезотару Цветковићу, Милени Радуловић, Николи Коју, Александру Радојичићу, Младену Совиљу и другима.

Иста продукција „Омега” у сарадњи са Телекомом планира да креира својеврсну ратну трилогију, где ће се у наредним пројектима студиозно бавити периодима злокобне „Олује”, као и НАТО бомбардовањем.

Други део филма и серије, биће заснован на судбине појединих официра који се враћају у прошлост, пре свега у време хрватске војне акције „Олуја”, а на исти начин ће бити забележено и бомбардовање 1999. године. Ипак, ти пројекти су у раној фази припреме, односно тек се пишу сценарија.

Док се чека премијера филма „Дара из Јасеновца”, ново дело домаће кинематографије „Дјеца Козаре” обрађује тематику тог миљеа, комплексна ратна драма значајног редитеља Лордана Зафрановића, према сценарију Арсена Диклића, написаног пре 30 година.

Још пре 40 година чувени режисер, аутор „Окупације у 26 слика” причао је да је о логору у Јасеновцу и страдању деце Козаре неопходно направити добар дугометражни играни филм.

Филм је на конкурсу Филмског центра Србије био одбијен више пута, и недавно је коначно прошао комисију, чиме су обезбеђена значајна средства, тако да је снимање извесно у блиској будућности.

Предстоји склапање комплетне финансијске конструкције за филм са осталим републикама бивше Југославије које ову тему могу да подрже, као и европски фонд Еуроимаж и Чешка Република, где Зафрановић живи и ради, јавља Танјуг.

За сада се не зна о глумачкој подели, осим да би редитељ за једну од највећих улога волео да види Николу Коју, а бирао би децу из подручја Козаре јер жели аутентичност у сваком смислу, па тако и у језику.

Којо би одиграо ролу усташе, који поседује извесне црте хуманизма, где се у његовој личности меша добро са злом.

Његов лик усваја једно од деце са Козаре и постаје му отац, што показује да има неке људскости у њему, али више превагне зло.

Како је најавио, Зафрановић се спрема за један врло жесток филм, веома провокативно остварење које ће изазвати бурне полемике, и по њему је веома потребно да се овај филм сними ударно и снажно, да изазове дискусију о томе што се то десило од 1941. до 1945. у Хрватској у логорима смрти.

Продуцент филма је Миша Могоровић, испред куће „Арт анд Попкорн”, који је после добијања средстава на конкурсу ФЦС истакао да је у питању јака антифашистичка и хуманистичка идеја сценарија с важном националном темом што је данас веома потребно и корисно.

Могоровић је открио раније да је ово најбољи и најузбудљивији сценарио који је у каријери прочитао и сигуран је да ће редитељско умеће и уметнички сензибилитет великог редитеља обогатити српску кинематографију за још један велики и важан филм.

Редитељ, сценариста, глумац и продуцент Радош Бајић је такође прошао на конкурсу ФЦС са пројектом „Хероји Халијарда” о спасавању савезничких пилота 1944. године оборених над Србијом које је спасила Југословенска војска у отаџбини.

Од тог биоскопског филма о Другом светском рату биће изведена и ТВ серија за РТС радног назива „Ваздушни мост” о операцији „Халијард”, током које су припадници Равногорског покрета, како су још називали војнике Југословенске војске у отаџбини, спасили око пет стотина савезничких пилота оборених немачким противваздушним оруђем изнад територије окупиране Србије.

И за сада последњи филм који се бави националном тематиком јесте америчко-српска копродукција „Жетва” редитеља из САД Пола Кампфа, за који је ФЦС одвојио 40 милиона динара.

Филм је фокусиран на тему о трговини органима и злогласној „жутој кући”, рађеном према познатом роману Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово”.

Комисија је радила у саставу: Биљана Србљановић (председница), Предраг Антонијевић, Иван Карл, Југослав Пантелић и Игор Бојовић.

Обезбеђено је учешће и страних глумаца као што су Харви Кајтел и Маја Моргенштерн („Страдање Исусово“) из Румуније, а управо њих двоје су у Србији снимали филм „Одисејев поглед” Теа Ангелопулоса (1995).

Једну од важних улога тумачиће Милош Биковић, костиме ће реализовати светски тражена уметница Бојана Никитовић, за сценографију је задужен Аљоша Спајић, док ће специјалне ефекте радити оскаровац Скот Андерсон.

Захтевна радња, рађена из угла главног лика, странца, који долази у село на Косову у жељи да упозна породицу свог донатора, актуелизује интригантну и никада до краја истражену причу о „жутој кући” и наводној нелегалној трговини људским органима.

Немац племићког рода, коме је пресађено срце отетог и убијеног Србина са Косова и Метохије, почиње да сања околности и људе које је то срце познавало, пре свих дечака плавих очију, али и места и пределе који га окружују. Вођен потребом да сазна истину о пореклу органа који је постао део његовог бића, Јохан одлази на Космет. Преображен тим искуством, сусретом са српским дечаком који је остао без оба родитеља, Јохан усваја дете и прелази у православље.

Снимање филма „Жетва” планирано је у првим месецима текуће године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: