ИН4С

ИН4С портал

Das Parlament: Нема помоћи за туризам у Црној Гори – Руси одлазе!

1 min read
Противници ступања у НАТО се плаше да ће црногорске луке постати базе Алијансе. Сем тога, прибојавају се да ће и трошкови наоружања скочити у вис.

Од кад је Црна Гора ушла у НАТО, Руси – до тада најчешћи гости – је заобилазе. А и становништво је подељено због прозападног курса премијера Ђукановића.

Црна Гора у августу: лето, сунце, balkan-food и балкан-ритмови – шпиц сезоне и пуна кућа код Бранке и Драгана Петровића, у идиличном приморском месту Петровац. Ова два пензионера издају своја четири апартмана за оне са дубљим џепом: поглед на море на пространим терасама је укључен у цену. Гости долазе од маја до октобра, већина њих већ годинама. А гости су пре свега – Руси.

Они су је открили кад је Црна Гора 2006 постала самостална држава. Руски олигарси су инвестирали у привреду, њихове супер-јахте су се љуљшкале у монденској марини „Порто Монтенегро“. Око 70.000 некретнина, пре свега на обали, су прешле у власништво руских држављана: до 30.000 њих се трајно преселило у Црну Гору. У Будви постоје руски агенти за некретнине, продавнице, забавишта и школе, медији, чак и курсеви јоге на руском. На црногоским плажама се дуго чуо скоро искључиво руски језик, православна Црна Гора је била омиљена туристичка дестинација за Русе. Но, од када се курс црногорске владе све више заокретао у правцу Запада – а пре свега од када је земља у јуну примљена у НАТО- то се променило.

„Наших најбољих гостију има осетно мање“, жали се Бранка Петровић. „Данас можемо само да сањамо о томе да нам кућа буде од маја до октобра стално издата.“ А зато што су туристи из Русије битан привредни фактор за земљу, Срђан Дармановић, министар спољни Црне Горе, је после пријема у НАТО службено објавио да неће бити увођења виза за руске туристе. Што пуно помогло није.

Љубав без престанка

Црна Гора има око 620.000 становника, друга највећа етничка група су Срби. Од црногорско-османских ратова, који су Црној Гори донели независност, је „Мајка Русија“ била сила заштитница, којој се слепо веровало. 1948 године, када је Тито раскинуо са Сталином, небројни су Срби из Црне Горе, рад њихове љубави ка Совјетском Савезу, завршили по казаматима.

Кад је Црна Гора 2009. постала кандидат за чланство НАТО, дошло је до протеста широм земље. И Бранка Петровић је била против, пре свега због бомби које је НАТО, у „Косовском рату“ 1999, бацио на Србију и Црну Гору – тада једну државу.

„Била сам у том моменту у Београду, код рођака. Кад год се зачула сирена, трчали смо у подрум и дрхатали целим телом. Видели смо како град гори. Не желим ишта заједничког да имам са тим људима.“ Ни Бранка ни пуно њих других то нису заборавили.

Упркос свим отпорима је у априлу 2017. у старом краљевском граду Цетињу, пала одлука о уласку у НАТО. Тесном већином: од 81 посланика су 46 била „за“. Опозиција је бојкотовала гласање.

Дуготрајне демонстрације нису ништа помогле. Мило Ђукановић, који већ 25 година ђене премијер – ђене председник а увијек шеф партије, узде власти држи у својим рукама, весла неометан даље ка Западу. Некадашње посвојенче бившег југословенског председника Слободана Милошевића Црну Гору није увео само у НАТО. Од 2012 је земља и кандидат за чланство у ЕУ. Москва је забринута за сопствену безбедност – западне границе Русије су окружене државама НАТО а Црна Гора је од тих граница удаљена само 1.500 километара.

У међувремену је Русија премијера Душка Марковића и оних 46 посланика, који су гласали за пријем у НАТО, прогласила за непожељне особе. Једног високог функционера црногорске владајуће партије ДПС су протерали из Руске Федерације. Црна Гора је узвратила и прогласила непожељним 149 Руса и Украјинаца, на шта је Русија забранила увоз црногорског вина. Али, на то су се Црногорци само слатко насмејали: виногради „Плантаже“, са 2.300 хектара и годишњом производњом од 17 милиона флаша, су вински гигант, који већ три године прави лукративне послове са Кином.

За пријем у НАТО су, геополитички и војностратешки гледано, одлучујући језичак на ваги биле јадранске луке у Црној Гори. У Тивту, у заливу Боке Которске, су Аустријанци у 19. веку изградили ратну луку, коју је касније југословенска војска проширила. Бар, лучки град наспрам Барија, живи од бродског и контејнерског саобраћаја. А описују га и као „Капију Јадрана“.

Противници ступања у НАТО се плаше да ће црногорске луке постати базе Алијансе. Сем тога, прибојавају се да ће и трошкови наоружања скочити у вис. И Бранка Петровић је забринута: „Сада могу да искористе и границе ка Србији да би, у случају случаја, могли овде да стационирају западне трупе. Цели Јадран је ионако сада под контролом НАТО.“ Реално: само оних 20 километара јадранске обале, које припадају Босни и Херцеговини, нису у рукама НАТО.

Августовске врелине прођоше, септембар доноси хладније ноћи. На тераси Бранке и Драгана стоји чашица ракије, турска кафа и питање шта опште Европска Унија доноси Црној Гори. Бранка је скептична: „То смо већ видели у Хрватској. Од када су у ЕУ, Русима треба виза па им стога више и не долазе. То ће се и код нас десити па нам стога улазак у ЕУ не изгледа као неко баш сјајно решење.“

Ауторка: Дања Антоновић

Превод: Мирко Вулетић

Недељник „Das Parlament“ издаје Немачки Бундестаг.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

13 thoughts on “Das Parlament: Нема помоћи за туризам у Црној Гори – Руси одлазе!

  1. Upravo provjereno!
    U Petrovcu ne postoje Branka i Dragan Petrovic koji izdaju apartmane i ovo je kada su ruski turisti u pitanju,teska neistina.
    Kada je NATO i EU u pitanju,tu mozda ima istine.

  2. Osim sto daje intervjue za inostrane magazine, promisljajuci globalnu (geo)politiku:

    „Сада могу да искористе и границе ка Србији да би, у случају случаја, могли овде да стационирају западне трупе. Цели Јадран је ионако сада под контролом НАТО.“

    … Hrabra Branka i ponosito stoji na braniku srbstva:

    „Била сам у том моменту у Београду, код рођака. Кад год се зачула сирена, трчали смо у подрум и дрхатали целим телом. Видели смо како град гори. Не желим ишта заједничког да имам са тим људима.“

    Branka ne zeli ista zajednicko sa agresorima… Osim kad agresori dodju sa zeljom da iznajme njene apartmane. Onda jedan princip ponistava sve druge.

  3. treba dobro provjeriti zašto su turci otvorili toliko butika i zlatarskih radnji. cijene astronomske , a malo ko im kupuje . da li oni prikazuju da imaju veliki promet? a zn a se da imaju minimalni. ako prik. veliki promet znači peru pare za isi.

  4. da ne živim u MNE nikad ne bih ni dan ljetovao od Ulcinja do Igala. išao bih da ljetujem na Grčka ostrva ili u Italiju. tamo niko ne viče . ne krade. ne bije turiste samo to ima u MNE

  5. @Komlen. Statistika pravi čudo. Imaš platu 100 evra, skoči na 150, to je povećanje od 50%, ali opet od toga ne možeš da živiš.
    Što se tiče Žabljaka i sličnih mjesta, promet gostiju je jedna stvar, kolika je potrošnja, kolika je neto zarada, gde su tu pojedinci a gde je tu lokalna zajednica i država, komplikovana je kalkulacija. Kao na primjeru rudnika uglja Pljevlja, rade dan i noć ali gubici se gomilaju.

    1. Iako si iz četničkog miljea o ekonomiji razmišljaš kao pravi komunista, tj. nemaš pojma. Lokalna zajednica ubira boravišnu taksu a lokalna preduzeća imaju povećan promet i zaradu. Država ubira PDV na svakom računu. Preduzeće Nacionalni parkovi ubira svakog dana samo od ulaznica u NP više od 10000 eura, da ne pominjem da ima dana kada je to bliže 20000 eura, plus takse za splavarenje i sl. Državi naravno od svake ulaznice ide 19%, da ne zaborave oni koji ne znaju. Restorani, smještaj po kućama i hoteli su privatni i tu pare uzimaju građani ove države. Hoteli plaćaju poreze i doprinose a privatni smještaj za sada ništa a trebali bi makar porez na dobit. I to će vremenom urediti. Market Voli koji najbolje posluje u CG je onaj na Žabljaku. Tako izgleda slika ekonomije jednog malog turističkog mjesta. Svi rade i svi zarađuju, ko je sposobniji zaradi više a ko nije radi za platu. A mogućnosti su realno 5 puta veće od onog što se trenutno zarađuje, što će reći da je pred nama ogroman potencijal za razvoj.

  6. Kakav glup tekst. Ruskih turista nije hvalilo ove godine, bilo ih je više nego prošle, a bilo je više i svih drugih turista, prvenstveno francuza i izraelaca. Vize nijesu razlog zašto rusi više dolaze ovdje nego u Hrvatsku, razlog je što je ovdje puno jeftinije, što se ovdje osjećaju dobrodošli i imaju puno nekretnina u vlasništvu. I za Tajland im trebaju vize pa dok su imali para to im nije smetalo da idu u ogromnom broju. Vidi se da prosječni ruski građani imaju manje para nego prethodnih godina što je isključivo rezultat međunarodnih sankcija. Rusima ne bi hvalilo i malo više kulture na plažama. Bajka je da su rusi najvažniji i najbrojniji turisti: ove godine Žabljak je imao najbolju sezonu u istoriji a rusi su u malom procentu posjećivali ovo mjesto. Preporučio bih svima da se okrenu stvarnosti a ne da žive u bajkama ili još gore u lažima i zabludama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *