Дамјановић: Економске посљедице короне биће тешке за Црну Гору

Независни посланик Александар Дамјановић сматра да је први предложени пакет економских мјера у виду закључака Владе, односно одлуке ЦБЦГ и најаве ИРФ-а, недовољан, упркос убјеђивању надлежних да је адекватан.

„Очекујем и много озбиљније мјере од стране ЦБЦГ, ИРФ-а, и осталих надлежних институција, а надам се и од Скупштине Црне Горе, чије је функционисање током досадашњег трајања фактичког, иако неуведеног ванредног стања, беспотребно заустављено одлуком актуелног скупштинског руководства“, казао је Дајмановић у интервјуу за портал ИН4С.

Држава Црна Гора је, такође је погођена вирусом корона чије ће се последице у многоме осјетити и на пољу економије. Који сет конкретних економских мјере би, по Вама, Влада требала да предузме у тренутној ситуацији, да, колико је то могуће, спаси црногорску економију?

Економске посљедице вируса корона, биће тешке, осим у здравственом, и у економско-социјалном смислу. Црна Гора је мала, отворена економија, са врло проблематичном економском структуром, ослоњеном на сектор услуга, па ће криза која надолази бити посљедица, како изложености спољним утицајима, тако и неадекватној структури, са малом производном базом. Зато и мјере које су предузете, односно које ће се предузети морају да буду, у односу на величину економије, још издашније него што је то случај у региону, рецимо у Хрватској, од које је до сада преписан највећи број предузетих мјера. Наиме, наредбама Министарства здравља, односно одлукама НКТ, од половине марта је забрањено функционисање готово 50-ак дјелатности са више од 20 000 запошљених, а велики број дјелатности, попут туризма функционише само на папиру. То значи да, запошљени, послодавци и предузетници не могу да привређују, без сопствене кривице, и нема дилеме да је за цјелокупан период забрањеног рада неопходно да држава субвенционира зараде, односно да отпише обавезе по основу пореза и доприноса. Око тих најургентнијих мјера не може бити дилеме. Кључно је сачувати свако радно мјесто, привремено укинуто или угрожено због наредби и забрана од стране државе. О осталим мјерама, покривању директних, односно индиректних трошкова пандемије треба свакодневно разговарати у најширим политичким и друштвеним форматима, брзо реаговати, планирати краткорочне, односно дугорочне мјере и, не мање важно, обезбиједити адекватне механизме за спречавање злоупотребе средстава која држава мора да стави на располагање привреди и грађанима. Просто, што брже и прецизније држава помогне привреди, односно економији да профункционише, тим прије ће привреда почети да ствара и држави практично враћа ту помоћ.

Како сте Ви лично задовољни предложеним пакетом економских мјера за помоћ грађанима које је предложила Влада Црне Горе?

Први предложени пакет у виду закључака Владе, односно одлуке ЦБЦГ и најаве ИРФ-а, био је недовољан, упркос убјеђивању надлежних да је адекватан. Наиме, одлагање обавезе плаћања доприноса, односно тромјесечни мораторијум на кредите и нова кредитна линија ИРФ-а, су биле кап у мору неопходних мјера па сам критиковао недовољност и неблаговременост таквих мјера. Чини ми се да сам један од ријетких који је у континуитету практично молио Владу, односно надлежне,да брже реагују и да се умјесто одлагања пореских обавеза уведе отпис истих, а уз одлагања отплате кредита и директне субвенције за све запошљене, послодавце и предузетнике којима је одлукама државних органа или забрањен или угрожен рад.  Овај други најављени пакет мјера је мало више „капи у мору“ и видјећемо какав ће бити коначан изглед тих мјера након широких, надам се и хитних, консултација које су најављене од стране господина Марковића. У сваком случају, уз до сада предложене мјере од стране Владе, очекујем и много озбиљније мјере од стране ЦБЦГ, ИРФ-а, и осталих надлежних институција, а надам се и од Скупштине Црне Горе, чије је функционисање током досадашњег трајања фактичког, иако неуведеног ванредног стања, беспотребно заустављено одлуком актуелног скупштинског руководства. Све предузете, и нове мјере се морају увести у легалан, правни оквир, уз доношење одређених измјена и допуна или нових закона, евентуално и посебног lex specialis, како би све мјере и одлуке имале правну основу и биле неспорне у дијелу њиховог спровођења.

Да ли, уколико држава не реагује на адекватан начин, Црној Гори пријети економски крах и тешка криза?

Црна Гора ће свакако бити погођена кризом, а у којој мјери, директно ће зависити од поступања Владе Црне Горе, односно од осталих надлежних институција. Процјењујем да ћемо, умјесто пројектованог раста БДП-а од 3,4% у текућој години, у ствари имати пад БДП-а, у најгорем сценарио и више од 5%. То није само техничка, већ и суштинска рецесија са свим својим погубним посљедицама, не само на јавне финансије, већ и на сваки привредни субјекат у држави, практично и на огроман број грађана. Криза ће потрајати, и имаће не само економске, односно финансијске, већ и социјално-друштвене посљедице, као и политичке. Не смијемо заборавити да смо и прије проглашења пандемије били у својеврсном вд стању као држава, са оштрим политичким и социјалним подјелама, па није потребно објашњавати у којем правцу би све ово могло да оде, након што се изађе из овог првог, прије свега здравственог рова. Зато очекујем одговорност од свих политичких актера, првенствено од стране власти, да се, не само реторички позива на јединство и солидарност у борби против последица пандемије, већ да се то покаже и на дјелу. Наравно, са највећим презиром уочавам јефтине покушаје злоупотребе ове пандемије за стицање политичких поена, и увјерен сам да ће грађани то знати да препознају и адекватно „награде“.

Како ће се све ово рефлектовати на највећи број грађана у Црној Гори, слиједи ли тешко сиромаштво већем дијелу грађана Црне Горе?

Животни стандард већине грађана је и до сада био непримјерено низак, а директна је посљедица начина владања на политичком и економском плану током три посљедње деценије, нарочито у периоду од осамостаљења. Социјалне разлике су међу највећим у Европи, што је и највећа брука Црне Горе, сиромаштво је широко распрострањено, а раслојавање је посљедњих година добило додатни замах. Стопа криминала је огромна, број убистава у односу на број становника највећи у Европи, одлив „мозгова“, односно бијег из Црне Горе, прије свега младих је изузетно висок. Кад се све ове чињенице погледају из перспективе већ сада видљивих, али и очекиваних посљедица пандемије, јасно је да нема разлога за превелики оптимизам. Зато подвлачим да је неопходан снажан политички и друштвени договор да покушамо са што већим степеном солидарности и јединства, заједно одговоримо на кризу. Да макар ублажимо њене посљедице. Истовремено, да можда искористимо и посљедњу шансу да смањимо подјеле, ублажимо социјални јаз, почнемо да мијењамо структуру економије, схватимо да нам шверц наркотика и цигарета не може бити кључна „привредна“ грана, створимо услове да искористимо повратак наших суграђана у Црну Гору као подстрек обнављању економских токова, да зауздамо сиву економију..Ако будемо свјесни да се нема право на грешку, увјерен сам да ће посљедице кризе бити ипак подношљиве, а да ће економски, финансијски и социјални опоравак бити много бржи.

Како ће се, према Вашој оцјени, све ово одразити на туризам који чини четвртину БДП-а Црне Горе?

Туризам је свакако стратешка привредна грана, и са угоститељством, укључујући и „сиве“ економске токове, односно мултипликативне ефекте, генерише много више од једне четвртине годишњег бруто домаћег производа. Да о ефектима по запошљеност, јавне финансије, грађевинску дјелатност или саобраћај и не говоримо. Очекивано је да предстојећа љетња сезона, кад год да престану мјере забране путовања из државе у државу, или унутар државе, жестоко подбаци, што у пакету са лошом зимском сезоном указује да укупни биланс туристичког промета и потрошње у октобру буде веома, веома лош. Осим тих директних ефеката на туристичку индустрију, у виду пада промета и потрошње, очекују се и индиректни негативни ефекти на запосленост и инвестирање, односно пад пореских прихода за државни и локалне буџете. Просто држава је научила да се “вади“ на туризам сваке године, и да са тим приходима од једне милијарде евра евидентиране, а по мом скромном мишљењу и најмање још једне милијарде неевидентиране потрошње, практично пегла све економске нерационалности и промашаје. Осим директне подршке очувању туристичке инфраструктуре, која није подршка власницима и акционарима, већ подршка опстанку бизниса, у виду максимално повољних кредитних линија, односно субвенција у дијелу очекиваних снижења цијена туристичких услуга, неопходна је и подршка у дијелу завршетка започетих инвестиција. Такође је неопходна подршка код сезонског запошљавања, али и маркетиншке кампање којом би се како тако надомјестио очекивани пад интересовања за одмор током предстојеће сезоне. То држава и банке могу и морају да раде са представницима туристичке привреде, водећи рачуна и о трендовима и тенденцијама у будућем периоду, јер је очекивано да и током наредне године, а можда и дуже интересовање за дуга путовања односно глобални туризам буде у паду. То указује да се стратешки мора редефинисати туристички производ како би био конкурентан, прије свега у региону, а онда и глобално.

Када је у питању изборни процес у Црној Гори, шта можемо очекивати када се стабилизује ситуација након корона вируса. Видјели смо заједничко дјеловање опозиције приликом најављених избора у Тивту, који су касније одложени. Да ли тај модел може да се рефлектује и на парламентарне изборе?

У Црној Гори ни прије пандемије нијесу постојали елементарни услови за фер изборни процес. Не само што није усвојен изборни закон који би уважио препоруке ОЕБС/ОДИР-а, већ су једнострано, гласовима ДПС-а и сателита крајем прошле године усвојени тзв. пратећи изборни закони са изузетно подмуклим рјешењима која додатно протежирају владајуће партије. Сем тога, институције задужене за изборни процес су у вд стању, од Судског савјета и тужилаштва, до Уставног суда и Агенције за спречавање корупције, а предсједник ДИК-а је изабран искључиво гласовима парламентарне већине.

Влада и парламентарна већина су у заједничком подухвату додатно унијели подјеле међу грађанима доношењем тзв. закона о слободи вјероисповијести, чиме су нарушиле грађански мир и изазвале оправдани револт десетина и стотина хиљада припадника државотворног народа у Црној Гори. Уз евидентне злоупотребе пандемије вируса корона од стране дијела владајућих структура које ће имати продужено трајање у смислу предизборног маркетинга, заиста мислим да је бесмислено, у овом тренутку, фактичког ванредног стања, и под постојећим условима размишљати о изборима, који би најкасније требало да се одрже половином октобра текуће године. Када ово прође и, надам се, грађани Црне Горе из свега изађу са најмање посљедица, биће приче и о изборима. Очекујем да црногорска опозиција свакако озбиљно и одговорно међусобно разговара и заузме јединствен став око разних аспеката изборног процеса. А нерегуларности и злоупотреба има сијасет. Само ћу подсјетити да су, већ расписани локални избори у Тивту, одложени незаконито, без иједне одлуке или документа, искључиво путем саопштавања става предсједника државе. То само по себи говори о смислу избора у данашњој Црној Гори, јер мислим да нема ниједне државе на свијету која изборе заказује и отказује путем изјава за јавност највиших државних функционера.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: