Дебаљцево – највећи кошмар украјинске војске

Град Дебаљцево, у који су упрте очи цијелог свијета, пријети да постане највећи кошмар украјинске војске. У овом тренутку око 8.000 њених војника, трећина од свих људи и опреме ангажованих у борбама, води очајничку борбу да деблокира град.

Упркос споразуму у Минску, Дебаљцево пријети да се претвори у украјински Стаљинград, а аналитичари процјењују да би предаја или уништење украјинских снага у Дебаљцеву потпуно учинио Украјину војно неспособном за даље вођење рата против Доњецке и Луганске Народне Републике. Како се Украјинцима догодило да заглаве у блату Дебаљцева?

На самом почетку сукоба Дебаљцево је било град у центру територије коју су контролисали побуњеници из Луганска и Доњецка. Линија фронта је била Славјанкс, колометрима далеко од Дебаљцева, дјеловало је да је град у потпуности безбједан. Чак и након пада Славјанка и Краматорска дјеловало је да Дебаљцево није од посебог интересовања за Украјинце.

Међутим, обарање малезијског путничког авиона 17. јула који је пао код мјеста Торез, покренуо је масивну украјинску офанзиву. Украјинци су по сваку цијену жељели да допру до мјеста пада Боинга како би доказали да су авион оборили побуњеници. Дебаљцево се нашло на путу украјинксе армије и мјеста пада авиона. Падали су насеље за насељем, а Украјинци су упали у Дебаљцево 29. јула. Други правац украјинске офанзиве ишао је са југа од Мариновке.

Првих дана августа мјесеца Украјинци су објавили да су се њихове снаге са југа пробиле до Дебаљцева и да је пресјечена територија која је спајала Доњецк и Луганск. Истовремено на сјеверу , град Луганск је био потпуно опкољен као и град Доњецк. Дјеловало је да је рат близу краја.

Међутим, средином августа долази до снажног контранапада, Украјинци губе освојене територије, а полако бивају потиснути и на југу. Снаге Новорусије избијају скроз до Азовског мора и долазе до Мариупоља. Међутим, Украјинци настављају да држе Дебаљцево надајући се да је то пут ка мјесту пада Боинга. Када је 19. октобра потписано примирје на истоку Украјине, Дебаљцево је и даље било под контролом Украјинаца.

Четири мјесеца касније, прије свега због тврдоглаве украјинске тактике да нема повлачења и да свако насеље треба бранити по сваку цијену, главница њихових трупа у источној Украјини се нашла у такозваном „Дебаљцевском котлу“. Досадашњи ток рата показао је да су управо тактиком „котла“ снаге ДНР и ЛНР стекле велику предност над Украјинцима.

Послије украјинских катастрофа у такозваном „Јужном котлу“ и „Котлу Иловајск“ Кијев је успио да стабилизује своје линије и настави рат. Многи процјењују да то неће бити случај и послије Дебаљцева.

Остаје да се види да ли ће споразум из Минска значити спас за опкољене украјинске трупе у Дебаљцеву.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: