Деблокадна кухарица: три рецепта за почетак наставе

Пише: Проф. др Михајло Рабреновић

Огромна већина грађана Србије очекује да држава обезбеди да свако ради свој посао, да факултети започну да обављају своју делатност, а да се дневна политика измести са њих у друге институције, као у другим демократским друштвима. Путоказ нам даје некадашња ректорка – праблокадерка – Иванка Поповић, која је априла 2020. године у време короне похвалила овај вид наставе, рекавши да „сви акредитовани програми функционишу као програми на даљину како би се реализовао семестар“.

Како деблокирати факултете? Предлажем план А, план Б или план В.

План А – Наставници желе да раде и простор није блокиран:

За цело друштво, оптималан пут је да наставно-научна већа без одлагања донесу одлуке којима се утврђује план наставе, у којима је и план надокнада једног дела јесењег семестра, а који обухвата и термине испита, који би се одвијали у седишту образовних установа, како је то и предвиђено Законом о високом образовању.

План Б – Наставници факултета желе да раде и простор је блокиран – онлајн настава (на даљину)

Настава на даљину може се са успехом организовати у два случаја: а) када наставници желе да раде и простор је блокиран, и б) када наставници нису још увек сигурни када желе да наставе са радом, независно од тога да ли је простор блокиран. Реализатори наставе у ова два случаја су различити.

У случају да наставно-научно веће донесе одлуку да се настави са наставом, а у том тренутку је зграда и даље запоседнута од дела студената који ометају рад, постоје два решења: а) да се одговорна лица у правним лицима обрате блокадерима са љубазном молбом да ослободе државни простор за његову намену, а у случају да блокадери то ипак не желе, да се обрате органима јавног реда и мира за помоћ и да у прилогу доставе одлуку ННВ; или б) да не зову органе реда и мира већ да наставу започну онлајн – путем видео позива и, још боље, путем снимљених видео предавања која се постављају на Yоутубе или на портал образовне установе. Студент би таква предавања могао да погледа и више пута. То би подразумевало да држава за период до успостављања наставе у седишту образовне установе додели акредитацију за наставу на даљину, за случај да је образовна установа већ не поседује. Из периода короне је остало много видео и штампаног материјала, који се за ову прилику може употпунити.

План В – наставници још увек нису сигурни да ли желе да раде – неовисно од тога да ли је простор блокиран – српски Еразмус

Претпоставка је да ће у неким од образовних установа постојати неко време унутрашњи дијалог у погледу датума поновног почетка наставе. Да њихови студенти не би и даље били дискриминисани, ваљало би да држава истим правним актом уреди и ову фактичку ситуацију. Предлог је да држава предвиди могућност да студент уписан на једном факултету има право да предмете онлајн слуша и испуњава предиспитне обавезе (израда колоквијума, семинарских радова…), као и консултације на другом, акредитованом факултету са сродним програмом.

На пример, студент уписан на прву годину Правног факултета у Крагујевцу слуша Римско право и Увод у право на Правном факултету у Нишу.

Можда би било добро да овај модел остане и по успостављању наставе на свим универзитетима. Тиме би се увело бар мало конкуренције у иначе помало учмалу делатност факултета, а наставници у разним звањима би осетили мало адреналина, услед могућности да неко може, на пример Основе социологије да слуша на матичном факултету, а може и на другом, по избору, уз услов да је програм предмета сродан, у чему могу да помогну рецензенти Националног акредитационог тела.

Подсећам да пракса признавања испита који су положени на другој високошколској установи у Србији постоји деценијама. Ми имамо и праксу да студент проведе цео семестар (три месеца) у иностранству на програму Еразмус и затим донесе потврду да је положио неколико сродних испита, који му буду признати од стране матичног факултета у Србији. Успостављањем оваквог модела добили бисмо својеврстан српски Еразмус – за период док се не нормализује настава или не положи испит. Српски Еразмус би чинили сви државни универзитети у нашој земљи. Факултету који омогућава наставу за такве студенте припали би и додатни приходи који би се, по принципу правичности, умањили факултетима који наставу не држе.

Државни факултети у појединим градовима (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Нови Пазар и Приштина – са привременим седиштем у Косовској Митровици) имају доминантан, да не кажем монополистички положај, јер ка њима гравитира омладина тих региона, изузев Београда који има прилив из целе Србије. Применом незнатно иновираног правно-организационог аранжмана поменути факултети би почели да се међусобно такмиче ко ће пре да успостави наставу и понуди бољи програм. Блокаде зграда би изгубиле сваки смисао. Тиме би и наставници који нису за блокаде што пре остварили своје право на рад, као и друга права која им по основу рада припадају, укључив зараду. Добро би било да држава у кратком року за ову намену уради софтверско решење – портал, којем би лако приступали и наставници и студенти.

Истим прописом би, исто тако, требало омогућити да професори који желе да раде, а њихови факултети се премишљају по том питању, као и стручњаци са државних института, могу да се прикључе факултетима који су започели са наставом – без претходне сагласности матичне установе, да помогну реализацију, због евентуално повећаног броја студената. Блокадери би схватили да је живот отишао даље.

Уколико у појединим срединама до одблокирања простора којим случајем временом ипак не дође, у члану 105 наведеног Закона о високом образовању постоји решење. Њиме је предвиђено да „за студента страног држављанина високошколска установа може да омогући и полагање испита преко електронских комуникација, под условом да применом одговарајућих техничких решења обезбеди контролу идентификације и рада студента“. Ову погодност би, у периоду успоставе наставе, требало омогућити и домаћим студентима.

Реализација задатка

За реализацију овог задатака, предлажем да Влада Републике Србије што пре оформи стручну комисију са кратким роком за поступање. Верујем да би цео правно-организациони модел могао да се сачини за 36 до 48 сати и затим се усвоји на првој наредној седници Владе. Поменута комисија би размотрила да ли би се пропис звао Уредба о организацији успоставе наставе или Измена Закона о високом образовању.

Рад осталих државних органа као подршка

Паралелно, надлежни органи, међу којима и инспекције Министарства просвете и Министарства рада, требало би да утврде питања из њихове надлежности. Подсећам и на околност да код приватника, на пример, а исто тако у државној управи, после три узастопна радна дана непојављивања на послу без оправдања, стиже опомена и отказ. Корисно је, за оне најупорније, погледати и одредбе Закона о дискриминацији, а по потреби и Кривичног законика, уколико заиста желимо да будемо на путу изградње правне државе. Нико не би требало да је изузет од примене закона, ако смо стварно сви за правну државу.

Даљи кораци

Проблем у друштву који је резултирао блокадама није ускообразовни, али је чињеница да се неки од бројних државних функционера и службеника, не само министара, већ и државних секретара, помоћника министара и посебних саветника нису најбоље снашли. Остаје нејасно и шта су неки од њих учинили да се криза спречи или ублажи. Процес формирања нове Владе требало би искористити за значајан искорак у погледу унапређења капацитета кадрова у ресорима. Образовање, укупне компетенције и досадашњи резултати, посебно руководећих кадрова, требало би у већој мери да буду критеријум за именовања лица. Кандидати за функције би требало да доставе листу проблема који постоје у ресору за који се именују са начинима да се проблеми ублаже. Лојалност Србији се подразумева као неопходан критеријум.

*Стручњак за менаџмент државне управе

Извор: Политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: