Деца нестала из породилишта у СФРЈ одведена у иностранство

Родитељи чије су бебе нестале из породилишта у Србији, тврде да су њихови малишани с исељеничким пасошима одведени у Шведску, Данску, Норвешку, Француску, Америку…

Они се, у тој тврдњи, ослањају на неспорну чињеницу да су пре тога многа деца из бивше Југославије легално усвојена у иностранству, у неким случајевима, како се показује – уз корупцију. Када се тај механизам уходао, тврде, прешло се на обмањивање родитеља да су им деца умрла у породилиштима, да би онда мимо њиховог знања била продата странцима, преносе „Вечерње новости“.

• Бебе из Србије су се ”осладиле“ странцима, и ми смо убеђени да је после великог броја усвајања деце седамдесетих година прошлог века и после тога настављен ”извоз беба“ – тврди Горан Филиповић, родитељ из Београда.

• После одузимања деце од мајки и волшебних усвајања, наше бебе су потом почеле да нестају из породилишта. А познато је, на пример, да у једном граду у Данској живи велики број успешних пословних људи усвојених из наше земље.
  Нови родитељи очито нису жалили новац да добију дете баш из Србије, јер смо били познати као здрава, витална нација, још ”неискварена“ високим стандардом. Указују и да су, због мање понуде него потражње и доброг ”квалитета“, наша деца у иностранству била веома скупа.

Нашу делегацију на сајму Светског конгреса о усвајању у Милану, давних година колеге из других земаља су упозориле да у усвјању деце из Југославије постоји комерцијализација. Тада им је указано да се у поједним државама, како би се процедура поједноставилила, ”фабриковала“ нахочад, чије мајке су остајале непознате и које је било најједноставније усвојити. Све се одвијало преко посредника који је исплаћивао новац, а у претходном договору са мајкама. Зато су оне криле праве податке и давале лажна имена приликом порођаја.

Да је Србија минулих деценија била ”елдорадо за усвајање деце“, док су од овог ”бизниса“ многи зарађивали, потврдио је Андерс Олсен, који већ 42 године живи у Копехагену. Родио се 1972. у Сланкамену као Срђан Милинковић. Када му је данска мајка казала да су га као тромесечну бебу купили за 20.000 марака од Центра за социјални рад у Србији, избезубљени човек је допутовао у Сланкамен.
Упознао је праве родитеље, Душана Милинковића (88) и Софију Бошњак (63), која му је рекла да је по доласку из породилишта, насилно одведен из куће.

• Сумњам да је у то време било доста продаје деце, као што је случај са мојим братом – каже, за ”Новости“, Александра Милинковић (44), сестра Андерса Олсена (Срђана).

А тих давних година, новине у Данској, у којој је за неколико година било усвојено 35 малишана, покушале су нашим економским тешкоћама да објасне зашто ми једини у Европи, дозвољавамо ”извоз деце“.

• Упозорен сам да се, због правног формализма и бирократизма у поступку међународних усвојења, чак и деце која су рођена и налазе се у Југославији, путем посредника развио такав бизнис који је на скандалозно зао глас изнео наше ”методе“ код усвајања – написао је почетком седамесетих година др Иво Недељковић, научни сарадник Института за социјалну политику СР Србије, у извештају са светског конгреса о усвајању, одржаном у Милану.

И тада је била јавна тајна да су понеки дански адвокати узимали добре своте новца да би спровели усвојење југословенског детета. Где је тај новац завршавао, било је тешко доказиво, али се претпостављало да су наше бебе куповане.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: