Дечак боловао од леукемије и упутио писмо Михајловићу: Нико не разуме твоје страхове боље од мене

Прослављени фудбалер Синиша Михајловић преминуо је у 54. години после дуге и тешке болести у болници у Риму. Након ових тужних вести колеге су се на разне начине опростиле од њега, а приче о чувеном Синиши Михајловићу преплавиле су све медије.

Међу њима се нашла и једна од које се цепа срце. О томе каква величина је био Синиша говори и ситуација у којој се Миха нашао у друштву дечака који је боловао од леукемије.

Када имате само 12 година и гледате 22 људи како трче за лоптом у нади да ће постићи гол, сви вам они делују као хероји. Али када имате 12 година и борите се против леукемије и одлучите да напишете писмо једном од својих идола који се такође бори против истог опаког чудовишта, онда сте ви прави херој.

Синиша Михајловић никада није волео када су га називали херојем, али баш та реч мора да се припише Мирку, који му је писао након што је сазнао да Синиша болује од тешке болести.

Дечак по имену Мирко, који се 2019. године борио са леукемијом и победио је, упознао је Синишу Михајловића, који је у исто време био у исто тешкој ситуацији. Ова прича је постала вирална на друштвеним мрежама, преноси Б92.

Овај малишан је међу првима пружио подршку фудбалском стручњаку када је објавио да болује од опаке болести. Написао му је писмо:

„Ја сам Мирко, имам 10 година и једну сјајну особину – храброст! До октобра 2018. године био сам сасвим нормално дете, играо сам се, ишао у школу и навијао за Парму. Онда сам 21. октобра послат у болницу, рекли су ми да имам леукемију. Нисам знао шта је то, али временом сам научио колико је проклета ова болест. Могао сам да бирам између две опције како да се борим: Да плачем и жалим по цео дан, или да будем храбар и наставим даље. Одлучио сам да будем храбар“, писало је у емотивном писму посвећеном Синиши.

„Имао сам велику помоћ Парминих играча, нарочито од Газоле и Инглесеа. Као и ти, долазим са фудбалских терена где сам пратио свој омиљени клуб. Сада утакмице гледам преко телевизије. Ова страст ми је помогла да проведем све ове месеце у болници. У мају ипак, саопштене су ми нове лоше вести, терапија коју сам примао више није била довољна. Морао сам на трансплатацију, а и првенство се завршило…“.

„14. маја имао сам трансплатацију коштане сржи и сада изгледа да је све у реду. Када сам видео твоју конференцију, видиео сам да си тужан. Нико не може да разуме твоје страхове боље од мене, зато што, иако имам десет година, страх је исти за све. Осећам да треба да ти кажем да не одустајеш, да извучеш из себе пуно суза, јер оне су знак храбрости и да радиш све што желиш да радиш, јер ћеш брже оздравити. Надам се да ће ти мој савет помоћи и, ко зна, можда се једног дана сретнемо, ја тебе са трибина, ти мене на терену. Шаљем ти специјалне загрљаје и запамти, вук некада није зао, као што се излгеда. Поздрав“, написао је десетогодишњи дечак.

Са овим писмом је италијанску и светску јавност упознала Синишина супруга, Аријана Михајловић.

Мирко се опоравио од успешне операције коштане сржи и леукемије, а захваљујући ангажовању италијанских новинара добио је прилику да лично упозна Синишу Михајловића. Прича је била емитована на првом каналу италијанске телевизије, а коментари који стижу из Италије говорили су да је изузетно емотивна.

Мирко и Синиша су константно били у контакту током његове борбе против леукемије, а када су се мало опоравили, малишан је дошао у посету свом идолу на стадион Болоње где је имао прилику да упозна играче у шутира пенале Михајловићу који је стајао на голу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: