Дечански сјај
1 min read
Манастир Високи Дечани
Пише: о. Гојко Перовић за Журнал
Упркос ограничењу кретања и окупљања у ове тешке дане, велики број хришћана, лаика и свештеника, сабрао се протекла два дана у Манастиру Високи Дечани, да прослави дан сјећања на Светог краља мученика Стефана Дечанског.
Територија Косова и Метохије посљедњих година, у многоме подсјећа на Палестину, односно Израел. Мјешавина војника и свештеника, преплитање свих могућих утицаја свјетских сила, енклаве, границе, рампе… бодљикава жица и мириси тамјана и воска. Као неко замршено чвориште свијета, које ће се распетљати, само и једино, на крају историје, и на чије одмотавање људи – очигледно – немају одлучујући утицај…
У том ванвремном чворишту свјетова и најразличитијих поимања Бога и људи, на мјесту које је просторно и саобраћајно скрајнуто од свакодневне очигледности, налази се Дечански манастир. Спољашњим изгледом и унутрашњим садржајем – најљепши изданак средњовјековне српске културе и духовности. А у сред те грађевине – почивају мошти најубједљивијег свједока Божије љубави, међу толиким светим владарима Немањићима, – мошти великомученог краља Стефана Дечанског. Ове двије светиње, данас опслужују дечански монаси – најугледније монашко братство у цијелој Српској Православној Цркви. И све то тако нај, нај, нај… опасано војним бедемима који штите од овоземаљског насиља, а истовремено отворено за све људе, без разлике ког су рода, и које боје коже.
Током крвавог рата 1999. г. овај Манастир је био пристаниште за збјег косовских Албанаца. Од тада до данас, чувају га војници НАТО алијансе, углавном Италијани и Словенци.
Као у неким временским каскадама, из којих ријека времена прелива своју воду, увјек у нови, сљедећи базен, тако су и у историји нашег народа видљиве етапе напретка, развоја, па потом опет пропадања, оног крстоносног – које претходи новом васкрсењу. Досељавање Словена на Балкан у шестом и седмом вијеку имало је своју круну у њиховом покрштавању и формирању првих словенских хришћанских држава у 9. и 10. вијеку. Затим, можемо пратити развој тих држава до њиховог максималног процвата и распећа током 14. и 15. вијека. То би била друга – четристогодишњица. Трећа је услиједила под упорним ропством али и чувањем слободарског духа – до полета и устанака током 18. и 19. вијека. Ми живимо неку пету, нејасну, колебљиву у сваком погледу…
Али, како год гледали и тражили смисао у нашем историјском ходу, Дечани стоје као видљива и пространа раскрсница. Раскрсница не само земаљских путева, него и оних који директно воде ка Небу. Као да је све прије Дечана водило ка њиховој непролазној љепоти; а као да све послије њих свједочи колико та љепота опстаје изван простора и времена. Студеница, Морача, Ступови, Грачаница… све су то храмови старији од Дечана, али својим обликом и причом настанка, као да нас припремају за дечанску симфонију Истока и Запада; камена и фреске, облика и звука… Било је светитеља и прије Св Стефана Дечанског. Свети равноапостолни Сава Немањић, преподобни Симеон, Свети краљ мученик Јован Владимир Зетски… али се нико није тако горко и у тој мјери, тако видљиво и болно разапео имеђу два царства, земаљског и небеског, и мало је ко тако јасно прослављен, и међу православнима и међу инославнима, као овај Свети краљ – свједок, својим чудима и моштима, Царства Небеског.
А све потом, што је услиједило до данас… била је одбрана тог дечанског сјаја и поја. Брига Светог Петра Цетињског о свечевим моштима, које је хтио да склони у Црну Гору; прелијепи Његошеви стихови са почетка спјева ”Лажни цар Шћепан Мали” ( ”Сад пропојте Високи Дечани”… ), покрет краља Николе, његових стихова, па његове војске све до самог ослобођења Дечана и Пећи; и коначно животна мисија блаженопочившег митрополита Амфилохија – јасно и мелодично свједоче о дечанској инспирацији посљедња четири црногорска вијека. Зато и дан данас на Цетињу имамо Дечанску улицу, која води свако домаће чељаде и свакога госта, из центра града према Цетињском манастиру. Журим ово да запишем, док некоме није пало на памет да и њу избрише из регистра цетињских улица, као што је – преко ноћи – избрисана улица Вука Стефановића Караџића. Ето, прође ме, на трен, неки неосновани страх, да неко може избрисати неизбрисиво.
Велики је дан био јуче. Двије цркве на црногорском приморју ( једна у Грбљу, а једна код Сутомора ) посвећене су Светом Стефану Дечанском. И тамо се славило. Црквени календар из времена Црнојевића, штампан на Цетињу, савременик Колумбових подухвата у Америци – нарочито прославља Светог Стефана Дечанског. У свим градским храмовима и манастирским црквама Митрополије Црногорско-приморске служена је Света Литургија, иако није црвено слово, али са сјећањем да је овај дан у Црној Гори и средњовјековној Зети, вазда био – црвено слово.
Живимо у времену развијених друштвених мрежа. Иако је данас тешко физички бити у Дечанима, може се лако, на интернету, видјети љепота овога храма; прочитати толико тога о његовом историјату и умјетничким дометима његовог главног неимара фра Вита Трифунова из Котора, немањићког Микеланђела. Може се чути непојмљива љепота поја дечанских монаха, којим пјевају канон Светом краљу, једну од, ваљда најљепших, богослужбених пјесама на српском језику. Језику који разумије свака богочежњива душа под овим поднебљем.
”Онам онамо, за брда она
Казују да је зелени гај
Под ким се дижу Дечани Свети
Молитва у њих присваја Рај” …
Црногорски књаз Никола, написао на Цетињу, 1867.г.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Boze, Daj Malo Pravde….
Rodu Mojemu, SrBskome….
Nismo Takvi Gresnici….
Da Nam BjeloSvijet Sudi….
Oprosti Nam….
Ako je Strplljenje Sve Tanje….
Dokle vise sa neistinom da smo dosli na Balkan u 6 i 7 vijeku? Dokle lazna istorija?
Молитва Светом великомученику Стефану Дечанском
О Свети царе и христољубиви Великомучениче, од раног детињства волео си Господа Христа и страдања за Њега, – научи и нас многогрешне волети Њега и радосно страдати за Њега, јер би нас то обновило, очистило, осветило, и за Царство Небеско припремило. Греси наши одбацише нас далеко од Бога нашег, но ти нас богопријатним молитвама својим приведи Богу, што пре приведи, да нам се душе не угуше у гресима и страстима. Свега си себе привео незаменљивом Богу и Господу нашем Исусу Христу живећи Њега ради и страдајући Њега ради, – научи и нас, живети Њега ради и страдати Њега ради. Знамо, Истина Његова ослобађа од греха, и од робовања ђаволу кроз робовање греху. Ти нас, самилостиви Светитељу, молитвеним посредовањем својим ка Господу научи и загреј љубити Истину Његову и живети њоме, еда бисмо се ослободили робовања ђаволу кроз наше ситне и крупне грехе. Сваки грех је лажов; обећава мед а даје отров и јед, обећава рај а ствара пакао, обећава сласти а производи страсти. Кроз сваки грех ми лажемо себе. Зато те молимо, богољубиви царе, научи нас мрзети грех, јер се и у најмањем греху крије ђаво; и одушеви нас свом душом волети Господа Христа, јер Он једини спасава људе од греха и ђавола.
Твој живот на земљи, свети царе, био је – молитвено стајање пред Господом, и свесрдно служење Господу; научи и нас молитвено стајати пред Господом и свесрдно му служити у све дане живота нашег. Многа искушења нападају на нас; но ти нас, самилосни Праведниче, спасавај од њих, да не погину душе наше – од лењости наше, од лакомислености наше, од похотљивости наше, од властољубља нашег, од гордости наше, од сластољубивосги наше, од празнословља нашег, од среброљубља нашег, од гневљивости наше, од човекоугодништва нашег, од неразумног страха нашег, од маловерја нашег, од полуверја нашег, од неверја нашег. Спасавај нас од свега тога, утврђујући нас благодатном помоћу својом: у Еванђелској љубави, у еванђелској вери, у еванђелској нади, ревности, посту, смиреносги, кротости, трпљењу, исповедништву, у еванђелској Истини, Правди, Неустрашивосги, и у сваком добру еванђелском.
О, богочежњиви царе, ревновао си за Исгину Хрисгову мученички, и пострадао за њу великомученички. Запали и нас светом ревношћу, да и ми јуначки страдамо за њу, и кад устреба – мученички радосно пострадамо за њу, те да се и у нама грешнима и недостојнима прослави свесвето и свеспасоносно Име незаменљивог Бога и Господа нашег Исуса Христа = Вечне Свеглости наше, Вечног Живота нашег, Вечне Радости наше у обадва свега.
Ми многогрешни потомци твоји, свети царе, патимо или од маловерја, или од полуверја, или од кривоверја, или од неверја. Молимо те и преклињемо, док нам савести наше нису сасвим издахнуле, притекни нам у помоћ: молитвама и сузама својим ка Господу спасавај нас маловерне – од маловерја, нас полуверне – од полуверја, нас кривоверне – од кривоверја, нас неверне – од неверја, и утврди на с у светој и свеспасоносној вери твојој православној: да по угледу на тебе и ми њоме и ради ње живимо, њу свим срцем љубимо, у њој херувимски стојимо, њу свим бићем исповедамо, за њу радосно страдамо, жртвујући све за њу, па и саму душу своју.
Знамо, из твога живота и мученичког страдања знамо, богославни Великомучениче и царе, да је највиша вредност, и једина свевредност твога земаљског царства, био Једини Истинити Бог свих светова – Господ Исус Христос, и служба Њему и љубав к Њему. Свима и свему ти си претпостављао љубав к Њему; зато си и великомученички радосно пострадао исповедајући Божанску Истину Његову, Божанску Правду Његову, Божанску Веру Његову. Научи и нас, христочежњиви Исповедниче: да и ми Господа Христа претпоставимо свима и свему; да и ми Њега љубимо изнад свега; да и ми Њега неустрашиво исповедамо и пред људима, и пред Анђелима, и пред ђаволима; да и нас никакво страдање за Њега, никаква смрт за Њега, не уплаши и не одвоји од Њега. О, дај нам свете силе и свете снаге да будемо Његови, само Његови у свима световима, у којима живи људска душа. Јер знамо, јер осећамо, свим срцем и свом душом знамо и осећамо, да је Он: вечна радост наша – Радост изнад свих радости; вечна Истина наша – Истина изнад свих исгина; вечна правда наша – Правда изнад свих правда; вечна љубав наша – Љубав изнад свих љубави; вечни живот наш – Живот изнад свих живота; вечно блаженство наше – Блаженство изнад свих блаженстава. За Њега живети, за Њега по хиљаду пута на дан умирати, – о! дај нам те ревности, тог усхићења, тог умилења, христољубљени царе и христочежњиви Великомучениче! Њега моли, Њега умоли, да се и у нама, твојим многогрешним потомцима, врши Његова свега Божанска, сада и увек и кроза све векове. Амин
Предивно.