„Дејтон два“ пуста жеља Бошњака
1 min readДок је Република Српска ових дана прослављала свој 26. рођендан, а са свечаног дефилеа допирале поруке и жеље за уједињењем са Србијом, по међународним кулоарима се говоркало да би Дејтонски споразум – документ којим је Српска створена – требало заменити новим, „Дејтоном два“.
Иницијатива није нова, али ју је недавно „подгрејао“ амерички конгресмен Мајкл Тарнер, који је упутио писмо државном секретару САД Рексу Тилерсону у коме је затражио потписивање „Дејтона два“.
„Угрожен је мир на Балкану… Знам да је будућност БиХ од суштинског значаја не само за Балкан већ и за целу Евроазију. Само путем америчког лидерства, Срби, Бошњаци, Хрвати и остали могу живети заједно у миру… „- стоји у писму Мајкла Тарнера, који је био градоначелник Дејтона у време када је у том граду потписан мировни споразум пре 23 године.
Срби су убеђени да би било какав нови документ који би променио структуру БиХ био на штету Републике Српске, те да би водио њеном потпуном укидању. Отуд су и реакције на Тарнерово писмо биле жестоке.
„Идеја о „Дејтону два“ мотивисана је искључиво тиме да се обезбеди унитарна БиХ. Ми нисмо за то“ навео је председник РС Милорад Додик.
Из Србије, која је, уз Хрватску, гарант мировног споразума, поручују:
– Ко се игра Дејтонским споразумом, игра се миром у БиХ. Ништа се не може мењати без договора сва три народа.
Колике су заиста шансе да се постојећи документ замени „Дејтоном два“, и ко и зашто инсистира на томе?
– Инсистирају Американци и Бошњаци! Први да би доминирали Балканом, други да би створили исламску БиХ – каже, за „Новости“, Ненад Кецмановић, професор Факултета политичких наука.
А колико је то реално?
– Није апсолутно нереално – одговара Кецмановић. – „Дејтон два“ није идеја од јуче. Сутрадан по потписивању Дејтонског споразума Холбрук је већ говорио да је неопходан „Нови Дејтон“, „Дејтон плус“, „Дејтон два“… Уз бесмислено образложење: „Дејтон је донео мир у БиХ, али не и политичко решење“. Напротив, мир је и успостављен зато што је пронађено политичко решење прихватљиво за све три зараћене стране, што није успело са решењима која су нудили Кутиљеро, Венс, Овен, Столтенберг.
Наш саговорник истиче да су преседани, двоструки стандарди, притисци, уцене, санкције, бомбардовања… били спољна политика САД од пада Берлинског зида.
„У БиХ то је рађено ревизијом „Дејтона“ преко ОХР и Уставног суда БиХ“ наглашава Кецмановић. – Та политика јесте блокирана, изнутра отпором председника Додика, а споља повратком Путинове дипломатије на Балкан, али не и промењена.
Истовремено, историчар Чедомир Антић и геополитичар Душан Пророковић сматрају да су шансе да се одржи „Дејтон два“ – мале.
„Интереси великих сила које су укључене у овај процес сасвим су супротстављени“ уверен је Пророковић. – Када је преговарано у Дејтону свима је био циљ да се заврши рат и постигне било какво решење. Данас Русима, као Кинезима и Турцима којих нема у „Дејтону“, али би их било у „Дејтону два“, одговара стабилизација Балкана, па самим тим и БиХ, Американцима блага дестабилизација, а за Европу смо трећеразредно питање.
Чедомир Антић сматра да нико није реално заинтересован за постизање „Дејтонског споразума два“.
„Актуелни споразум само је наизглед био везан искључиво за БиХ “ каже Антић. „У ствари, он се односио и на Хрватску и тадашњу СРЈ. „Дејтон два“ о коме понекад говоре у Сарајеву и Бриселу представља суштинско потцењивање српског народа. Према овом тумачењу Дејтонски споразум је послужио да умири „дивље и луде Србе“, а сада им следи укључивање међу културне народе и цивилизовање у унитарној, великобошњачкој држави.
Ипак, шта би евентуални нови документ значио за РС и да ли би угрозио њен опстанак, чега се Срби највише прибојавају?
„Значио би завршну фазу за РС, уколико би био реалан “ упозорава професор Кецмановић. – Додик и Човић су рекли да „не долази у обзир“, Лајчак да „нико у ЕУ и не помишља на Дејтон два, чак и Сервер каже да „САД имају преча посла“. Међутим, откако је Црна Гора у НАТО, а БЈРМ на улазу, БиХ је следећа кота америчке окупације Балкана, а Српска камен спотицања.
Непослушној Додиковој коалицији смеши се на јесен нови мандат и зато Мајкл Тарнер експлицитно каже да „све треба завршити до октобра 2018“.
Чедомир Антић сматра да је од „Дејтона два“ изгледније стварање три националне државе народа БиХ, а споразумом ове три државе могуће је градити конфедералну заједницу:
– Три народа у БиХ су се у рату, нажалост, етнички разграничила, па је такво решење чак и лакше и логичније. Ипак, изгледније је да буде настављена досадашња примена Дејтонског споразума.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: