Декан ПМФ-а: Судије не знају основе математике

Оцјена Управног суда да присуство 92 електора, колико их је било на изборној скупштини Српског националног савјета, омогућава одлучивање двотрећинском већином, потпуна је бесмислица.

Одлучивање кворумом од више од двије трећине на изборној скупштини савјета није било могуће, јер је најмањи природни број већи од двотрећинске већине од 138 (колико је било позваних електора) 93, што потврђује и став декана Природно-математичког факултета Универзитета Црне Горе Жане Ковијанић-Вукићевић.

Да би се ријешила дилема у јавности настала након става Управног суда, на питање „Дана” који је најмањи природан број већи од двије трећине од 138, Ковијанић Вукићевић је рекла да је то толико просто, да је тешко за то потребна експертиза доктора математичких наука.

„Број 138 је дјељив са три, његова трећина је 46, а двије трећине је 92. Дакле, најмањи природан број већи од 2/3 од 138 је 93. Ово се учи у шестом разреду основне школе, па тешко да је за то потребна експертиза доктора математичких наука“, казала је Ковијанић-Вукићевић.

У вијећу састављеном од судија Бисерке Буквић, као предсједника, Владимира Радуловића и Фадила Кадровића, као чланова, Управни суд је 25. децембра прошле године, по тужби Српског националног савјета против акта Министарства за људска и мањинска права, донио пресуду да је 92 од 138 кворум од више од двије трећине, што је у потпуној супротности са здравом логиком и основним математичким нормама.

По оцјени суда, разлози дати у оспореном акту у односу на цитирану одредбу правила су неразумљиви, имајући у виду да је на заказаној електорској скупштини кворум утврђен на основу обраде програма рачунара туженог и апликације која је потврдила присуство 67 одсто, а што је више од двије трећине позваних електора, јер двије трећине позваних представља 66,66 одсто, а проценат од 67 одсто је више од двије трећине позваних електора констатује се у пресуди судије Бисерке Буквић.

Електорска правила налагала су да скупштини мора присуствовати број електора већи од двије трећине од броја позваних да би била донијета одлука.

У конкретном случају то је значило 93, а не 92.

Претходно су представници Министарства за људска и мањинска права на електорској скупштини Српског националног савјета (СНС) у јулу 2013. године установили да присуство 92 од 138 позваних електора не представља кворум од више од двије трећине.

Министарство је одбило да региструје СНС, ускратило му је финансијска средства, а након тужбе Управном суду, поништило је раније донијето рјешење и регистровало је савјет.

Иако је пресуда коју је потписала судија Бисерка Буквић потпуно заснована на несхватљиво погрешној рачуници, Врховни суд одбацио је захтјев Министарства за људска и мањинска права које води министар Суад Нумановић (ДПС), за ванредно приеспитивање одлуке Управног суда. СНС је стога наставио да црпи средства из буџета Фонда за заштиту и остваривање мањинских права, иако је Грађанска алијанса упозоравала да се ради о сукобу интереса и незаконитим одлукама, а Нова српска демократија тражила да тужилаштво реагује.

Врховни државни тужилац Ивица Станковић најавио је да ће тужилаштво детаљно испитати комплетну процедуру формирања Српског националног савјета и подјеле новца Фонда за мањине.

Потпредсједник Нове српске демократије  Станковићу је предао дио доказног материјала о фалсификовању потписа подршке електорима за потребе конституисања Српског националног савјета, тврдећи да безакоње мора бити заустављено.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: