Декодирање

Поводом недавне посјете премијера Црне Горе, Мила Ђукановића, Србији, недјељник Време, преноси реакције личности из јавног и политичког живота Црне Горе и Србије.

Реакцију писца Николе Маловића, преносимо у цјелости.

Декодорање

Судећи по изјавама званичника, односи између Црне Горе и Србије су
одлични, али не бих рекао да су истинити. Са српске стране макар су
искрени. Разлог одличних односа лежи у чињеници да су обје елите
удружиле самосталност и сувереност, што је ионако фраза, са ЕУ
пројектом. И око чега би се онда бивша „два ока у глави“ спорила?

Званична и мањинска Црна Гора одлучила је да замијени код, да
промијени свијест, и срећу окуша на Западу. Србија ће увијек да
воли Црну Гору као што се воли одметнути, блудни син, а трећина Црне
Горе, коју називамо монтенегринском илити дукљанском, наликоваће
сасвим на Хрватску – у љубави према Србији. Никад је неће вољети.

Ако је могуће изузети презадуженост као облик ропства, Црна Гора
данас успјешно имитира државу. У очима народа и народности обје
земље, Србија чак ни то. Ко замисли Србију као систематски силовану
жену, над којом су се шлицеви можда и затворили али пребијање
ногама није престало – неће много да погријеши. Као ни онај ко замисли колики допринос том процесу, па чак и тренду, даје мала –
званична Црна Гора.

У свијету у коме се опасно кува, Срби и Црногорци немају никог
ближег свог. Осмијехнути нас политичари ипак, с испруженим рукама,
држе на одстојању. Да живимо боље, макар то и не мора да значи – истинитије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: