Деманти: Кула од лажи

Миодраг Мишо Вујовић

Наступ Србије на Сајму књига у Москви обележен је Студеничким типиком и 800 година Српске православне цркве. Ту су се нашли још Растко Петровић, Раде Драинац, Црњански, Киш, Павић… мртви писци рече новинарка Времена Соња Ћирић. Ово што следи је моје обраћање г. Жарковићу главном уреднику недељника “Време” у ком је поменута објавила текст “Кућа од картона”.

Једно је слово у питању за адекватан одговор али култура јавног дијалога и лично васпитање ми то не налажу!

Без намере да обдукујем галопирајућу острашћеност ваше новинарке, количина неистина које је у наведеном тексту изнела приморала ме је да реагујем и аргументима одговорим на лажи и произвољности изречене у овом комесарском осврту. Питам се како Соња Ћирић уопште пише о манифестацијама на којима није била, а не позива се ни на један релевантан извор?! Дрскост је, паушално, без аргумената, покушати дискредитовати једну озбиљну издавачку кућу, какава је Принцип Прес, чија су издања, на седам светских језика, уручена најутицајнијим личностима широм света.

Како јој покушај дисквалификације Принцип Преса није успео пре неколико месеци, Соња Ћирић је, попут педантног експонента туђих интереса (ко о чему, Марта о уштипцима) кренула у обрачун са њеним оснивачем и његовом породицом. И то користећи старо оружје – лаж.

Лаж је да сам икада био члан иједне партије, тако ни поменутог СПО-а. Истина је да сам био један од ретких новинара који се у оно време бавио убиством на Ибарској магистрали, као што сам се, за три деценије новинарске каријере, бавио многим деликатним темама.

Лаж је да је Принцип Прес основан у време министарског мандата Драгана Којадиновића, човека јасно дефинисане националне вертикале и опредељености. Увидом у АПР то је веома лако утврдити.

Лаж је да је моја супруга било чиме утицала на доделу овог посла Принцип Пресу. И то је лако утврдити. А било би добро и да се погледају евиденције колико је Принцип Прес свих ових година добио новчаних средстава за суфинансирање пројеката – испоставиће се много мање него лист “Време” бесповратне државне помоћи!
Лаж је да је часопис „Србија“ туристички магазин! Прелистајте га.
Народна библиотека није конкурисала за програмског организатора. Чему њено помињање?!

Истина је да су, по први пут, штандови Србије били модерно дизајнирани, са луксузним пратећим материјалом на енглеском језику, језику домаћина и филмом о Србији у продукцији Принцип Преса.

Истина је да је на свим сајмовима Национална ревија Србија разграбљена!
Никада штанд у Пекингу није био боље опремљен – сведоче људи из Привредне коморе, који се годинама баве техничком организацијом сајмова.
На крају, питање за ауторку ове наручене пашквиле:

По чијем налогу ово пише и ко плаћа овакве лажи и полуистине? Или можда одрађује претходне апанаже, добијене од бивших програмских организатора или доскорашњих комесара антисрпске културе?

Соња Ћирић је очито постала експерт за догађаје на којима није боравила, а од самог почетка острашћено кидише на Принцип Прес и мене као оснивача. Сада је кренула и на моју породицу, што целу причу премешта на један сасвим други терен, далеко од сфере објективног информисања јавности и имунитета који као новинар ужива.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: