Демократе: Изгубљене генерације незапослених су цијена Ђукановићеве клептократије

Причом о 40 000 нових радних мјеста, Ђукановић је „ударио шамар“ истини. О томе упечатљиво говоре објављени подаци званичних институција на крају његовог посљедњег клептократског мандата. Јасно је било од првог дана да је Ђукановићева прича о 40 000 нових радних мјеста психолошка категорија. Лажна обећања о 40000 нових радних мјеста говоре да је шефу режима психологија масе изнад озбиљне економске политике, истакао је данас мр Момо Копривица, потпредсједник Демократске Црне Горе. Он је нагласио да оглашавање за 3200 радних мјеста мање него у претходној години најбоље говори о привредном колапсу Црне Горе те да 72% новозапослених чини неквалификована или полуквалификована радна снага. Незапосленост високообразованог кадра довешће на крају до опадања  људског кадра, сматра он и наглашава да су изгубљене генерације цијена Ђукановићеве клептократије која је разорила привреду. 

Остатак саопштења мр Копривице преносимо у цјелости:

Висока и структурна незапосленост и чињеница да је највећи послодавац партијска држава, а не тржишна привреда, највећи су економски и социјални проблеми у Црној Гори. Чињеница да је у посљедњој години оглашена потреба за 3200 радних мјеста мање него у претходној, најбоље говори о привредном колапсу и дубокој кризи на страни тражње за радном снагом.

О томе да у Црној Гори нема унапређења технологије и раста продуктивности, као кључних чинилаца одрживог привредног раста, говори чињеница да свега 9,17% новозапослених чине лица са високом и вишом стручном спремом, а 72% новозапослених чини неквалификована или полуквалификована радна снага.

О томе да је незапосленост високошколованих људи структурна, дуготрајна и растућа говори податак да 9900 људи са факултетском дипломом чека посао, што је 700 више него у јуну прошле године. Управо због тога, Црној Гори драматично пријети остварење једне нарочито тешке и негативне посљедице незапослености, а то је губитак људског капитала, јер ове важне радне способности незапослених опадају с временом. Изгубљене генерације су цијена Ђукановићеве клептократије која је заточила и разорила привреду.

Ако имамо у виду чињеницу да је од 6973 запослених у претходних шест мјесеци свега 633 примљено за стално нема дилеме да је у Црној Гори присутан висок степен несигурности радних мјеста, што је један значајан фактор корупције, изнуђивања и мобинга.

Анализа структуре нових радних мјеста у односу на 2012. годину, говори да је она крајње неповољна са аспекта одрживог привредног раста и равномјерног развоја у Црној Гори. Наиме, ¾ нових радних мјеста спада у сектор који се финансира из буџета, а при томе више у административним службама, него у продуктивним сегментима јавног сектора. Даље, 85% од укупног броја нових радних мјеста отпада на Подгорицу, што говори да се продубљују регионални диспаритети.

У Никшићу, некадашњем индустријском центру Црне Горе, има 1600 мање запослених, што најбоље говори о очајном стању тога града, упркос илузијама и бестидном замајавању у режији ДПС-а. Управо зато што, као и свака клептократија, и Ђукановићева гарнитура почива на партијском запошљавању подобних у јавном сектору, Ђукановићеви агенти пријете смањењем накнада за мајке, умјесто да приступе поштеној рационализацији броја јавних функционера, који је скоро три пута виши у односу на просјек земаља ЕУ. Парадокс је и да партијски гувернер ЦБ говори о смањењу јавних трошкова, а институција на чијем је челу у поврату чини да Црна Гора има једна од највећих европских просјека запослених на 100 000 становника – 57, а нпр. Француска има 20. То је све посљедица партијског запошљавња и родбинске фаворизације.

О томе да ЦГ постаје све више увозно зависна држава говори податак да је највише изгубљених радних мјеста, око 2600, а без икаквих еквивалентних технолошких унапређења, у области прерађивачке индустрије, снабдијевања електричне енергије, рударства и пољопривреде. Стога ће се уз то остварити и једна од најтежих последица високе незапослености, а то је смањење друштвеног производа земље у односу на потенцијални ниво.

Неопходно је смањење укупног пореског оптерећења рада, што би водило и смањењу сиве економије. Евентуалне буџетске губитке треба надомјестити примјеном нових, алтернативних модела опорезивања рада и капитала, реформом пореске администрације, новим законодавством о спречавању избјегавања пореза, али и новим нормама које би искоријениле енормне злоупотребе у систему ПДВ и ефикаснијом казненом политиком у случају ПДВ превара, у којима предњаче привилеговане и тајкунске фирме.

Такође, неопходно је реформисање система социјалног осигурања и рационализација буџетских расхода да би се могло смањивати опорезивање рада, без чега нема повећања запослености.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: